Noćenja Rusa u BJR u 2014 godini

У Србији постоји погрешна потреба за упоређивањем са Хрватском. За мене то, као моравског сељака, је сасвим логична последице потребе да се бавим, аматерски, ветеринарством, и да загледам у туђе стаје, оборе и ливаде. За пословне људе и политичаре, за које се претпоставља да нису сељаци, узор би требало да представља Словенија. Тако мала, и тако близу, и тако прагматична у привредном развоју, заштити домаће економије итд.

Ова уводна мисао је искочила зато што Словенија и Србија имају готово једнак релативан значај Руса за развој туризма, јер је у Словенији удео Руса у укупним ноћењима странаца 7,1% (био је 6,4% у периоду јануар-април 2013), а у Србији је
7,6% (био је 6,1% у периоду јануар-мај 2013 године).

Но, кренимо редом. Шта нам кажу подаци из прва четири месеца, за Словенију и БиХ, или пет месеци ове и 2013 године?

Највећи релативан пораст укупног броја ноћења странаца имала је Србија (+6,1%), затим Македонија (+5,9%), и Словенија (+4,1%), док је Црна Гора имала благи пораст од 0,9%. БиХ је имала смањење за 3,9%, а Хрватска чак за 7%. Ово је, за приобалне земље била тек предсезона која још увек не мора да указује на целу туристичку годину.

Када су Руси у питању, они су највише повећали број ноћења у Србији, чак за 31,6%, па затим у Словенији за 14,9%. Дакле, они су највише повукли укупне податке. Повећан је број ноћења Руса и у Македонији за 7,1%, и у Црној Гори за 6,1%, док је смањен у БиХ за 25%, а у Хрватској чак за 29,5%.

При овим укупним повећањима и смањењима релативан допринос Руса добија на значају.

На пример, у Црној Гори је број ноћења станаца повећан за 5.401, а Руса за 7.978, што значи да је по њиховом одбитку укупан број свих осталих заправо смањен.

У Србији је укупно повећање броја ноћења било 42.062, а у томе из Русије за 13.341, те су са 31,7% допринели укупном порасту.

Слично је и у Словенији: раст укупног броја ноћења био је 47.012, а из Русије 11.078 те су допринели са 23,6% укупном повећању броја ноћења.

 

3 komentara

  1. Statistika je majka zbunjujuce nepotrebnih informacija..

    Pa tako hipoteticki ako je Makedonija imala 2 gosta 2013 a ove godine 4 onda je porast broja nocenja 100%…??!

    I onda se to ukrsti sa informacijom da je recimo Sloveniju 2013 posetilo 1.000.000 turista a da ove godine samo 1.100.000 sto je „samo“ porast od 10%….

    I sve to mi gledamo preko plota u tudji tanjir i kao izvlacimo neke pouke ili treba da ih izvlacimo ili nismo zainteresovani ili..

    I statistitka je u funkciji tudje pameti i njene implementacije sto je u Srbiji zaraza velikih razmera. Nikad bistra misao , a to se vidi i iz nemuste prepiske Mecingera i Vucica.
    Ja ti kazem kakav si ti mi pricas kakav zelis da budes,ja ti kazem sta mozes ,ti mi pricas sta hoces….Imam utisak da ce Srbija ostati poslednji zagovornik evropskih vrednosti u Evropi..
    Da nisu odmrzli Mila Montenegro bi odavno bio Krit …

    To sto Vucic zeli sada od Srbije to je Srbija trebalo da bude pre 30 godina a sada bi trebalo da uveliko razmislja poput Slovenije,Engleske,Fransuske,Ceske,Madjarske,Italije….

    Evo Hrvatska se u Evropi probudila sa dugom od 100% BDP i sumnjam da iko zna zasto im je to trebalo. Zrtvovali su sve figure za sto duzi ostanak u igri a sto manje figura, igra je sve kraca.I izvesnija.

    No da se sve zanemari i uzme samo slucaj nama bratske i bliske Grcke i izvuce neko naravoucenije…

    Dakle mi ne ucimo ni na tudjim ni na sopstvenim greskama a to je devastirajuca reformska progresija. Politicki jako losa statistika.

  2. I da nesto jako bitno …

    Vucic kaze mi smo na toj politici dobili glasove i izbore a ja kazem ne, to nije tacno…

    Narod je mahom glasao za SNS jer je verovao da se radi o ketmastvu i racunali su na politicku doslednost radikala.

    Naprosto, radikalno stanovnistvo Srbije bilo je ubedjeno da Vucic i Nikolic proigravaju SAD i EU i krenuli su u obmanu sirokih razmera..

    I sad …idu dani vreme prolazi ,Kosovo ,energetika,vojska,poljoprivreda…daj ili se razotkrivaj… nisu ni oni rodjeni u camcu..

    Sve sam balansero…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *