NAJVEĆE SVETSKO PRIZNANJE DR STEVANU MAŠIREVIĆU

Nagrada za selekciju i lečenje suncokreta

Ugledni stručnjak za suncokret prof. dr Stevan Maširević iz Novog Sada dobio je najveće naučno priznanje za razvoj ove ulјarice od Svetske organizacije za suncokret, koje mu je uručeno na 20. Međunarodnoj konferenciji održanoj na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Priznanje sa imenom ruskog akademika „Vasili Stepanovič Pustolovt”, najveći eksperti za suncokret dodelјuju za izuzetan doprinos u selekciji, zaštiti, kao i za inovacije, po kojima je priznat i poznat Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. U njemu je Stevan Maširević realizovao pronalaske u zaštiti suncokreta u eleminaciji bolesti phomopsis (prevremeno sušenje bilјke, bez pravog roda). Suncokret se u svetu gaji na 28 miliona hektara i godišnji prinos je oko 50 miliona tona.

Domaćem tržištu u Srbiji treba  godišnje oko 82.000 do 84.000 litara ulja godišnje. To znači da svake godine za izvoz imamo oko 150.000 ltiara. U ovoj godini bila je i povećana setva ove uljarice, pa je on zauzeo oko 245.000 hektara. Može se očekivati rod od oko oko 750.000 tona zrna za preradu!

U naučnom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, i na njihovim oglednim poljima za osam decenija je stvoreno oko 1.500 sorti i hibrida raznih kultura. Institut sarađuje sa 33 zemlje u svetu gde izvozi svoje znanje. U toj ustanovi Maširević je proveo više od tri decenije rada i dao pun doprinos stvaranju naučnog bogatstva ove ustanove, a značajan deo toga je i suncokret.

Uljarica u radovima i knjigama

Stevan Maširević ističe da Svetska organizacija za suncokret sa sedištem u Parizu priznanje dodelјuje svake četvrte godine i da prilikom izbora laureata uzima u obzir broj objavlјenih radova u inostranstvu i rezultate ostvarene u istraživanju, unapređenju i proizvodnji suncokreta.

Priznanje Svetske organizacije naučnika za suncokret prethodno su iz SFRJ dobili istaknuti istraživači u ovoj oblasti dr Tihomir Vrebalov i dr Dragan Škorić. Prof.dr Maširević donedavno je bio profesor na Polјoprivrednom  fakultetu u Novom Sadu. Dugo godina radio je na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Objavio je 320 naučnih radova i 20 knjiga. Najponosniji je, kaže, na dve knjige, koje se smatraju ”biblijom” suncokreta. Član je i Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Suncokret, zaštitni znak!

Studentima uvek se uvek govori: Ako želite d naučite nešto o kukurzu, idite u Ameriku, ako hoćete da naučite o šećernoj repi – idite u Nemačku, ako želite da učite o ječmu – putujte u Kanadu, ako želite da učite o suncokretu ostanite u Novom Sadu. Jer, suncokret je Zaštini znak Novosadskog instituta. Svaki sedmi suncokret koji se proizvede u svetu (gaji se na 28 miliona hektara i donosi rod od 50 miliona tona) potiče iz Novog Sada,

Suncokret je bilјka budućnosti jer će se zbog suše sejati u narednim godinama ne samo kod nas već i u drugim zemlјama, sve više. U domaćoj proizvodnji smo među najbolјim proizvođačima, po prinosima i kvalitetu. Kako navodi oaj stručnjak imamo vrhunske hibride koje u setvi koristi i najveći svetski proizvođač suncokreta, Ukrajina, koja je suncokret sejala na čak šest do sedam miliona hektara.

– Domaći prinosi kreću se od 2,8 do tri tone što su vrhunski rezultati u proizvodnji. Druge zemlјe seju veće površine, a dobiju manje suncokreta, – navodi Maširević. Suncokret se kod nas seje, obično, na zemlјištu lošijeg kvaliteta, ali ako se poseje na kvalitetnijim njivama onda prinosi budi i iznad tri tone po hektaru. Takođe, od kilograma zrna suncoreta dobijemo 42 do 43 odsto ulјa, što predstavlјa odličan rezultatu u preradi. On naglašava da dolazi period kada ćemo u zrnu imati i više od 50 odsto ulјa, ali i zrno sa 20 odsto proteina.

– Potrošači zahtevaju ulјe koje može više puta da se upotrebi, ističe dr Maširević i navodi da selekcije idu u pravcu da se suncokretovo ulјe po kvalitetu približi ulјu od masline, a to znači da bude postojanije i dugotrajnije kako bi se moglo sedam do osam puta koristiti za prženje namirnica.

Za suncokret treba reći da je on najlepši cvet. U Meksiko je stigao pre 3000 godina, mnogo pre negošto su danas rasprostranjene žitarice postale kultivisani usevi. Najveći cvet sincokreta veličine 82 santimetra izrastao je 2004. godine u Kanadi. Zreo i otvoren cvet suncoketa sastavljen je od 1000 do 4000 malih pojedinačnih cvetića koji sazrevaju spolja i unutra. Raspoređeni su matematički pod uglom od 137,5 stepeni, što pomaže kod izgradnje kompaktne strukture unutar velikoog cveta i prilikom stalnog okretanja ka suncu.Cvet suncokreta uvek gleda ka istoku. Pčele su glavni oprašivači suncokreta. Na istu parcelu suncokret se seje svakih četiri do pet godina, što kod nas nije slučaj, posebno u Banatu gde se najviše i gaji.

Rast trgovine semenom u svetu

U svetu se za ishranu koristi preko 70 vrsta ulјa gde je suncokretovo na četvrtom mestu po potrošnji (4,2 puta manje nego palmino, 3,8 nego sojino i 1,9 nego canolino, ali i 3,5 puta više nego maslinovo 2,1). U potrošnji su vrlo zastuplјene regionalne specifičnisti. UN za poljoprivredu je saopštila da je hrana u septembru 2022. godine poskupela oko 32 odsto. Suncokret se u svetu najviše gaji u Rusiji i Ukrajini. Relativno mali broj zemalja se bavi intenzivnom proizvodnjom suncokreta i ulja od suncokreta. U svetu se za ishranu koristi preko 70 odsto vrsta ulja gde je suncokretovo na četvrtom mestu po potrošnji (4,2 puta manje nego palmino, 3,8 puta manje nego sojino i 1,9 puta manejnego canoilino, ali i 3,5 puta više nego maslinovo. U potrošnji su svuda veoma zastupljene regionalne specifičnosti.

U svetu se trgovina najviše obavlјa sirovim i jestivim ulјem i suncokretom. Najviše se trguje sirovim ulјem u vrednosti od oko tri milijarde dolara godišnje. Vrednost trgovine ulјem posebno je rasla od 2005. do 2008. godine kada je dostigla rekordnih 4,7 milijardi dolara, međutim 2009. godine je naglo opala. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Francuska, Nemačka i Španija, a izvoznici Ukrajina, Argentina, Rusija i Holandija.

Vrednost trgovine semenom suncokreta u stalnom je porastu poslednjih pet godina. Rekordni je bio izvoz 2008. godine koji je iznosio 2,4 milijarde dolara. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Nemačka, Španija i Italija, a najveći izvoznici Bugarska, Francuska, SAD, Rumunija i Mađarska. Slično semenu suncokreta i trgovina jestivim ulјem je u blagom porastu u poslednjih pet godina i takođe je 2008. bila rekordna godina sa izvozom od 2,6 milijardi dolara dok se prosečno izvozi u vrednosti od 1,7 milijardi dolara.

Najveći uvoznici su Velika Britanija, Belgija i Nemačka, a najveći izvoznici Francuska, Holandija, Belgija, Ukrajina i Mađarska. U Evropskoj uniji se suncokret uzgaja u  četrnaest zemalјa. Prosečno se zaseje 3,7 miliona hektara i sa njih sakupi 6,3 miliona tona suncokreta.

Najveći uzgajivači suncokreta su Francuska, Bugarska, Mađarska, Rumunija i Španija. EU najviše uvozi sirovo ulјe, zatim seme suncokreta, a onda jestivo ulјe. Što se tiče izvoza slika je potpuno drugačija. Najviše se izvozi seme suncokreta, zatim jestivo ulјe, a na kraju sirovo ulјe. Jedini pozitivni bilans se ostvaruje u trgovini sa jestivim ulјe. Ali kada se saberu svi bilansi trgovine suncokretom i suncokretovim ulјem ukupni bilans je negativan prosečno za 860 miliona dolara godišnje.  

Evropska unija najviše uvozi sirovo ulјe u vrednosti od 600 miliona dolara do 1,2 milijarde dolara godišnje. Najviše se uvozi iz Ukrajine i Argentine. Izvoz sirovog ulјa je na poslednjem mestu i nema većih oscilacija u njegovom izvozu poslednjih pet godina. (B.Gulan)