Šaran za Evropu

Evo kako iz ugla regionalnog lidera u ribarstvu  kompanije ,,Tropic’’ koja je već pronašla put do evropskog potrošača srpske ribe i sprema se za pohod na rusko tržište izgleda situacija u ovoj privrednoj grani i da li bi državnim subvdencijama trebali podsticati razvoj ribarstva?

,,Podrška države, kroz subvencije i druge vidove pomoći, svakako je neophodna, a to je i preduslov za dugoročan razvoj ribarstva i rast izvoza. Utoliko pre što je ribarstvo perspektivna grana poljoprivrede u koju se nedovoljno ulaže. U tom kontekstu zanimljivo je pomenuti da je Hrvatska usvojila strategiju razvoja i subvencionisanja ribarstva i tako proizvođačima ribe olakšala nastup na domaćem, ali i inostranim tržištima. Ako ovoj priči dodamo regionalnu dimenziju, onda možemo reći da je na tom planu najviše odmakla Turska, čiji su proizvodni kapaciteti pastrmke višestruko uvećani. Zahvaljujući velikoj finansijskoj pomoći države, Turska je danas jedan od najznačajnijih izvoznika, kako pastrmke tako i morske ribe, poput brancina i orade, na tržiše EU i cenovno je veoma konkurentna’’, kaže komercijalni direktor preduzeća ,,Tropic’’ ribarstvo Vojin Kličković. Veći deo proizvodnje, a reč je o 1.300 tona konzumne kalifornijske pastrmke i oko 2.000 tona šarana ,,Tropic’’ plasira na inostrano tržište, uglavnom u zemlje u okruženju (do potrošača u Srbiji stigne tek oko 1.000 tona ove ribe), a sve je interesantnije i tržište EU (Rumunija, Italija, Austrija Slovenija), Kličković ističe da je ovo kvalitet koji ispunjava zahteve EU. Ova firma je regionalni lider pa ima i četiri ribnjaka u Republici Srpskoj registrovana za izvoz u EU. On kaže da je cilj ove firme rusko tržište jer se nedovoljno koriste prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Po njegovim rečima osnovna prepreka su nedovoljni proizvodni kapaciteti, jer 1.300 tona konzumne ribe predstavlja samo kap u moru kada je reč o potrebama ruskog tržišta. Tržište Rusije za nas je veliki izazov i mi na tom ,,pohodu’’ radimo već godinama.

 

U Ribarsko gazdinstvo ,,Ečka’’ u Lukinom selu, stigla je dozvola za izvoz konzumnog šarama i drugih vrsta ribe na svetskom tržištu, kaže direktor tog ribnjaka Nenad Radulović. Cene tovljenog šarana na tržištu evropskih zemalja su bar za trećinu više od domaćih i mi smo spremni da se, posle dve decenije, ponovo susretnemo sa probirljivim kupcima na evropskom i svetskom tržištu, kaže Radulović. Osim za šarana izvozna dozvola važi i za sivi tolstolobik, beli tolstolobik, amur i štuku. Ečanski šaran ima dozvolu i za izvoz u Rusku Federaciju, ali tamo još nije otplovio, pre svega, zbog velike udaljenosti. Ečanski alasi ove sezone vadili su ribu sa 1.700 hektara, što je i najveći ribnjak u regionu, odakle je ulovljeno oko 3.500 tona.

 

Višegodišnji sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Milan Prostran ističe da je Srbija veliki neto uvoznik ribe. Primera radi, po njegovim rečima godišnji uvoz ribe u Srbiju vredan je oko 100, a izvoz tek oko sedam miliona dolara. Što se tiče uvoza, najviše se u svetu kupuje morska riba. Po njegovim rečima, Srbija iz sopstvene proizvodnje, uz njeno proširenje, može da podmiri potrošnju slatkovodne ribe.

 

 

Od 2019. godine zabranjen ribolov kečige u Srbiji

Ministarstvo zaštite životne sredine usvojilo je predlog Svetske fondacije za prirodu (WWF) da se zabrani ribolov kečige, koji će stupiti na snagu 1. januara 2019, saopštila je ta organizacija.

WWF je naveo da će to značajno doprineti obnavljanju ove ugrožene vrste ribe i podsetio da su u junu ove godine objavili studiju koja je pokazala da se kečiga intenzivno lovi u periodu

lovostaja, kada je to zabranjeno zbog mresta, kao i da se neometano prodaje na pijacama i u restoranima ispod zakonski propisane dužine od 40 cm. “Verujemo da će zabrana lova na kečige omogućiti da se obnove populacije ove vrste koja je veoma ugrožena i na svetskom nivou”, kazala je Duška Dimović iz WWF Adria.