KONKURENTOST MEDJUSOBNE TRGOVINSKE RAZMENE KINE I SAD

Opšte je poznato da je Kina danas najveća spoljnotrgovinska sila i da u razemni sa svojim glavnim partnerima uglavnom beleži suficit. Primer su SAD zemlja koja ima konstantan deficit spoljnotrgovinskog bilansa, podaci su dostupni na mnogim sajtovima koji  prenose statističke podatke američke ekonomije. Medjutim,  ovom prilikom želim prikazati spoljnotrgovinske tokove izmedju Kine i SAD prema svim grupama proizvoda po carinskim kodovima i na bazi dvocifrene klasicikacije (01-99). Pored toga, primenom indeksa konkurentnosti (RCA i Gruber- Loydovog indeksa intraindustrijske trgovine,) pokazaće se u kojim proizvodima Kina u odnosu na SAD ima konkuretnske prednosti.

Prikaz spoljnotgovinske razemene Kine i SAD u hiljadama dolara u 2009 godini:

Osnovne napomene o metodoškim parametrima ocenjivanja:

Metod „otkrivenih“ komparativnih prednosti (RCA – Reveald Comparative Advantages), koja će biti korišćena u ovoj analizi ne upušta se u analizu razloga koji dovode do komparativnih prednosti neke zemlje u međunarodnoj razmeni, već na osnovi podataka o izvoznim rezultatima pojedinih grupa proizvoda u svetskom izvozu otkriva („reveal“) gdje su prisutne komparativne prednosti, a usporedbom različitih razdoblja utvrđuje da li je ostvarena promena u strukturi izvoza i je li došlo do pomaka komparativnih prednosti prema grupama proizvoda s više ili manje dodane vrednosti. Formulu za izračun pokazatelja komparativnih prednosti (RCA) razvio je „Bella Balassa“ i 1965. prezentirao tzv. „Balassa indeks“, koji je u kasnijim godinama prilagođavan i modikovan, no predstavlja najčešće upotrebljavani metod za merenje komparativnih prednosti privreda pojedinih zemalja u međunarodnoj robnoj razmeni. Balassina RCA formula glasi:

, pri čemu je:

X = izvoz

M = uvoz

i = označava grupu  proizvoda razvrstanih prema Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji proizvoda (SMTK2).

Grubel-Lloyd-ov indkes (GL)  Grubel – Lojd Indeks meri intra-industrijsku trgovinu određenog proizvoda .Uveden je od strane  Herb Grubel i Peter Lloid 1971.

gde Xi označava izvoz, Mi uvoz dobra i.

Ako je Gli = 1, postoji samo intra-industrijska trgovine , nema inter-industrijske trgovine Nasuprot tome, ako Gli = 0 , nema intra-industrijske trgovine , samo inter-industrijska  trgovina .

Šta pokazuju indeksi trgovine SAD i Kine u 2009 godini:

Izrazita komparativna prednost Kine u odnosu na SAD u sledećim proizvodima:

  • Mineralna goriva;
  • Neorganski hemijski proizvodi;
  • Proizvodi od povrća;
  • Razni proizvodi za ishranu
  • Pića, alkoholi i sirće
  • Organske hemikalije
  • Farmaceutski proizvodi,
  • Drvo i proizvodi od drveta, kameni ugalj;
  • Guma, plastika, prozvodi od gume i plastike.

Ovi proizvodi po kategorizacije faktorske raspoloživosti spadaju u  sirovinko intezivne i radno intezivne delatnosti.

  • Medjutim i u oblastima kaptialno intezivne delatnosti, delatnosti intezivne znanjem koje se lako imitira i delatnosti intezivne znanjem koje se teško imitira Kine ima komparativne prednosti. To su sledeće oblasti (samo one gde je obim trgovine značajan):
    Keramički proizvodi;
  • Proizvodi od stakla;
  • Proizvodi od metala;
  • Gvoždje i proizvodi od gvoždja
  • Obeojeni metali;
  • Nuklearni reatkori, mašine i kotlovi;
  • Razni gotovi proizvodi
  • Brodovi,, čamci, plovila i dr.

RCA indeks  trgovine Kine i SAD je  57.77 što ukazuje na izrazite komparativne prednosti  Kine u odnosu na SAD.  Medjutim intraindustrijska trgovina je takodje značajno  na strani Kine jer je GL indeks takodje  korespondira sa onim  oblastima trgovine gde Kine ima izrazite prednosti. Praktično u mnogim oblastima i nema intra industrijske trgovine već inter industrijske trgovine što upućuje na izrazitu inferiornost u  trgovini jedne zemlje (konkretno SAD). Takodje interesantan je i obim razmene izmedju dve zemlje: Kina izvozi u SAD preko 200 milijardi dolara, uvozi oko 50 uz spoljnotrgovinski bilans od blizu 150 milijardi dolara.

Oblasti u kojima SAD ima komparativnu prednost su:

  • Bakar i proizvodi od bakra
  • Avioni, letilice i delovi;
  • Pamuk;
  • Celuloza i hartija
  • Životinjske i biljne masti i sl.

Gravitacioni model spoljne trgovine Kine i SAD:

Prema gravitacionom modelu potencijal izvoza Kine u SAD je oko 66 milijardi dolara i isti je  prebačen  oko 3 puta.

Prema gravitacionom modelu SAD takodje imaju obim trgovine  koji je značajno iznad potencijala trovine takodje oko 3 puta.

2 komentara

  1. Statisticki jeste ali sustinski Kina trguje u vecini sa Kinezima… To je Kineska nacionalna politika…Boduje se kao spoljnotrgovinska razmena ali…Mozda cak i najmanje na primeru SAD u odnosu na druge drzave..
    U nekom trenutku ce Kina biti najveci uvoznik ali opet ce dominantno trgovati Kinezi sa Kinezima…
    Ako se ima u vidu kvantitet i faktor vremena oni su vec pobedili i zadugo ce biti nepobedivi…Njihov glavni neprijatelj i takmac je Priroda a ona je ujedno i najozbiljniji protivnik…

  2. Promenite font pre screenshot-a jer nije vidljivo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *