Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda, Sela » Gde žive najvredniji Srbi?

Gde žive najvredniji Srbi?

Однос према раду може бити последица мноштва фактора попут васпитања, историјског сећања, резултата који се радом постижу, лакоће са којом се ради… Нормално је да северњаци (у Европи) имају већу склоност ка раду од јужњака јер прве рад загрева а другима је врело и без физичког напора. Однос према имовини зависи од начина на који је стечена или се стиче. Лако је било отићи у комунисте уколико се ништа није имало или ако је слободарски сељак убеђен да су циљеви оправдани. Али, тешко је било убедити моравске сељаке да гину за идеје уколико су били спремни да се одричу рођене браће за метар земље.

Наслов је последица мог уживања да преко гугл мапе посматрам лесковачки крај. Када видим да је трећина, у неким селима и половина, земљишта под пластеницима, помислим колико мора да су вредни да би прво имали новца да уложе у пластенике а затим у њима 365 дана у години радили. Радно-интензивна пољопривреда овде је последица откупа земље од Турака након 1878. Уколико је сваке године морао да се одваја добар део прихода да би се земља откупила од Турака, морало је и да се вредно ради и много заради. Још тада су сељаци из околине Лесковца развили логистику производње и пласмана поврћа на пијацама у Нишу, Београду и другим већим градовима. Насупрот њима, слободарски горштаци су могли да буду филозофски оријентисани док су гледали са висине низије кроз које су стално пролазиле војске, а они су могли лако да склоне покретну имовину (стоку) у шуму и да се бране на неприступачном терену. Њима повећање ефикасности рада на малом простору никада није било на памети.

И док сам спремао похвалу лесковачком крају из базе података ми је „истрчала“ општина УБ која је друга, након Лесковца по површини под пластеницима, али је прва по њиховом уделу у укупној површини општине: 6,01% јер је под пластеницима у време пописа пољопривреде било 274 хектара а површина општине је 45.600 хектара. По овом релативном уделу испред Лесковца (2,91% површине) су и Власотинце (5,84%) и Житорађа (3,14%) док Лебане има исту релативну заступљеност пластеника (2,91%).

Да се вратим на крупну слику. Три четвртине пластеника налази се у Србији – Југ а само једна четвртина у Србији – Север. Ово је и логична последица односа плодности земље и густине становништва. На северу је, такорећи, довољно да се само баци семе и да се чека богата жетва, док је на југу требало прехранити много више становника. Највећи део пластеника имао је Регион Јужне и Источне Србије (881 хектара) испред Региона Шумадије и Западне Србије (714) док је знатно мање било у Војводини (358) и у области Београда (130).

Након Јабланичке области (577 хектара) највише је пластеника било у Колубарској области (290) и у Мачванској области (174).

Општине са највећом површином под пластеницима биле су Лесковац (298), Уб (274), Власотинце (180), Шабац (102), Лебане (98) и Житорађа (67).

Стајковце у општини Власотинце има највећу површину под пластеницима у Србији. И док сам очекивао још пуно села у лесковачком крају на врху листе ипак су ме изненадили Совљак, Врело и Брезовица у општини Уб, Горња Врањска код Шапца и Велико Село на београдској Палилули, јер су они по површини испред ових јужних насеља (Винарца, Горњег и Доњег Крајинца у општини Лесковац). Закључно са Скелом код Обреновца 46 (од око 4.700) насеља је довољно да објасни половину од укупне површине под пластеницима.

У Војводини највећу површину под пластеницима имају Жабаљ, Попинци код Пећинца и Футог.

У Поморављу Велике Мораве највише пластеника имају Сараоци код Смедерева и Лозовик код Велике Плане.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>