Hrvatska od ulaska u EU dnevno gubi po 79 radnih mesta, dok Srbija i bez članstva gubi po 95

Број запослених у Хрватској је смањен за 28.871 од јула 2013 до јула 2014 године, са 1.372.171 на 1.343.300 (не рачунајући осигуране пољопривреднике). Губитак радних места износио је по 79 дневно, а сваког дана, у просеку, рачунајући и викенде и празнике, је за по 22 радна места смањиван број у трговини, за 17 у саобраћају, за 15 радника мање у грађевинарству, тачно по 10 у прерађивачкој индустрији и по 8 у јавној управи.

Србија није за Хрватском заостајала, напротив. Број запослених смањен је за 34.632 лица (од марта до марта, са 1.725.071 на 1.690.439), што је унасловљених 95 свакога дана, а највише у прерађивачкој индустрији, по 36, затим у трговини по 20, грађевинарству по 16, у стручним и научним услугама по 11, а у државној управи за по пет лица.

У Србији су мушкарци гадно настрадали, јер је њихов број запослених смањен за 40.452, или по 111 свакога дана, радног и нерадног, док је број запослених жена повећан за 5.820 или по 16 дневно. Мушкарци би требало да потраже неки средњи род како би опште опстали са послом и егзистенцијом у овој све еманципованијој мајчици Србији, у којој све више жена ради, а све мање рађа. Изјасне се да су КГХФ и Бог да их погледа.

Сад, нису сви у „региону“ овако гадно прошли као Хрватска и Србија.

Словенија је, од јуна до јуна, повећала број запослених за 5.628 лица, што је по 15 дневно, а највише у административним услугама по 9 свакога дана. Број запослених је повећан са 796.461 на 802.089.

Откако је Хрватска ушла у ЕУ у Црној Гори, јули на јули, повећан је број запослених за 2.593 (са 178.815 на 181.408), што је по 7 радника и услужника више свакога дана, опет највише у административним услугама, по 8,6 дневно. Изледа да је пад броја запослених у државној управи Хрватске и Србије успешно аутсорсован услужним запошљавањем у Словенији и Црној Гори.

И у Босни и Херцеговини је повећан број запослених за 8.308 лица, а што је по 23 дневно, више него Словенија и Црна Гора узете заједно. Али, овде има неких статистичких проблема у променама обухвата ко ради а ко не ради, па не можемо са сигурношћу тврдити да је од чланства Хрватске у ЕУ и од ДАТУМ-А Србији за почетак преговора, највише профитирала ова земља у региону, окружена овим двема проблематичним, у погледу отпуштања радника.