Investicije u osnovne fondove u 2013 godini

Укупне инвестиције у основне фондове износиле су 557,2 милијарде динара и номинално су смањене за 16,9% у односу на 2012 годину.

Изражено у еврима инвестиције у основна средства износиле су 4.925 милиона евра, и биле су за 982 милиона евра мање него у 2012 години (5.907 милиона), а што је мање за 16,6%. Мала је разлика релативне промене у динарима и еврима јер је курс евра према динару био у просеку релативно стабилан.

Ових 4.925 милиона евра инвестиција треба упамтити из два основна разлога:

1)      Ради довођења у везу са медијским излуђивањима колико нам годишње страних инвестиција треба, нарочито у везу са, ех, толико малом вредношћу страних улагања;

2)      Ради разумевања производног капацитета и величине економије данас, и у будућности, а на основу укупних инвестиционих улагања, а не на основу лицитираног прилива. На пример, продаја Телекома може донети прилив СДИ од, рецимо, 2 милијарде евра, али се то неће одразити на ову вредност стварних инвестиционих улагања, а може чак да значи и мања инвестициона улагања у будућности, уколико инвеститор оцени да тржиште нема перспективе па треба чим пре извући уложен новац.

Када би смо овде, уз укупну вредност инвестиција увели и проблематику искоришћености производних капацитета непотребно би слудели читаоца навикнутог на једноставно излуђивање: један текст један податак, а највише три, како би се послале „снажне поруке“ а избегла било каква полемика на одређену тему.

На пример, субвенције су медијски поголеме и износе 700 милиона евра, па предузећа у реструктурирању треба затворити и раднике отпустити, а да би биле мање. А шта, уколико након ових затварања и отпуштања њихова вредност буде повећана? На пример, на субвенционисање камата на кредите, нове субвенције за нова радна места и низ других издатака који се сада не спомињу сем да се голема свота троши на субвенције, јавна предузећа и јавни сектор.

Ну, да се вратимо на тему. Пад инвестиција у само три делатности објашњава скоро целокупни пад инвестиционих улагања, и то: у прерађивачкој индустрији за 556 милиона евра (са 2.045 на 1.489 милиона), у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром за 220 милиона (са 537 на 317), и у грађевинарству за 171 милиона евра (са 395 на 224 милиона евра).

Улагања у области информација и комуникација су повећана за 360 милиона евра (са 303 на 664 милиона), али је до пада улагања дошло и у државној управи за 143 милиона (са 457 на 314), у трговини за 116 милиона (са 587 на 471), и у низу других делатности…

Бруто додата вредност у Србији је, без укључивања дроге, проституције и сиве економије, износила 26,7 милијарди евра у 2013 години, те је удео инвестиција био 18,4% у додатој вредности, и ово је најмањи удео инвестиција у додатој вредности у преотеклих 8 година, за које смо формирали базе података. Највећи удео инвестиција у додатој вредности био је 27,8% у 2007 години, а најмањи, и једини пут пре овог испод 20%, био је у 2010 години (19,9%).

И ових 18,4% фиксних инвестиција у БДВ-у нас доводи до суштинског питања акумулативне способности привреде, њене профитабилности и окружења као и очекивања у погледу будућег инвестирања ради повећања обима пословања. За будућу економску активност у Србији је од кључног значаја да ли се у 2014 години повећава стопа инвестирања на преко 20% БДВ-а, или се смањује на испод 17%. Рецимо. Уколико иде преко 20% привреда јача, а ако је ово друго случај онда не помажу распродаје преостале државне имовине.

Удео инвестиција у новоствореној вредности кретао се у распону од 42,9% од додате вредности у информисању и комуникацијама до 2,9% у образовању (3,5% у здравству). Ове крајности упућују на закључак да је излишно трошити новац на образовање уколико су све потребне информације лако доступне и тако рећи бесплатне. Чему замарати сиву мождану масу уколико се са задовољством могу погледати и послушати гласови Србије, позната лица, звезде и звездице, и велике параде? И да се одмах и лако испусти душа од милине, те да се тако умање трошкови и инвестиције у здравству.

Али оставимо неслану шалу по страни, чак осам делатности је у 2013 години имало најмањи удео инвестиција у додатој вредности у претходних неколико година, и то ел енергија, трговина, финансије, административне делатности, државна управа, образовање, здравство и уметност забава и рекреација.

Чак и при негативним трендовима може се тражити и нешто што изгледа лепо. На пример, прерађивачка индустрија је у 2013. години (30,2%), другу годину за редом имала удео већи од 30% у укупним улагањима. И док је у 2007 години имала готово једнаку вредност улагања као и трговина, сада је имала три пута већу вредност. То су повољне структурне промене при неповољним укупним променама.

Исто тако, у 2013 години, а посматрано од 2006 године, највећи удео у БДВ-у имали су прерађивачка индустрија (17,5%), пољопривреда шумарство и рибарство (11,4%) и ел енергија, гас и пара (4,2%).

Свака појава може изгледати и лепо и ружно. Све је ствар угла посматрања, а ми ћемо се трудити да увек изналазимо најлепши угао.

У то име, у име светле будућности, мада нам то овде није била тема навешћемо 8 лепих података:

1. Пољопривреда, шумарство и рибарство су по први пут у прошлој години премашили 3 милијарде евра додате вредности.

2. Рударство је у 2013 години имало рекордну додату вредност од 540 милиона евра.

3. И прерађивачка индустрија је имала рекордну додату вредност од 4.670 милиона евра.

4. Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром је премашило милијарду евра додате вредности (1.117 милиона).

5. Саобраћај и складиштење имали су рекордних 1.538 милиона ДВ.

6. Информисање и комуникације су рекордну ДВ имали у износу од 1.546 милиона евра.

7. Снабдевање водом и управљање са отпадним водама имали су рекордних 432 милиона евра додате вредности.

8. Чак је и државна управа имала рекордних 1.155 мил евра ДВ.

Из ових података се види да није потребно да се укључују дрога, проституција и сива економија у обрачун БДП-а како би се он повећао. Довољно је да се повећају инвестиције у основна средства и он ће се повећати у годинама након улагања.

3 komentara

  1. Када би смо овде, уз укупну вредност инвестиција увели и проблематику искоришћености производних капацитета непотребно би слудели читаоца навикнутог на једноставно излуђивање: један текст један податак, а највише три, како би се послале „снажне поруке“ а избегла било каква полемика на одређену тему.

    Na niti jednom sajtu niti jedne politicke partije nema za sta se zalazu npr
    -Monetarna politika treba biti ovakva zato…jer ima za posljedicu.
    -Deficit treba da…jer ima za posljedicu.
    -Privredni razvoj treba da dolazi od drzave ili privatnog sektora zato …jer ima za posljedicu.
    -Kurs i rezim dinara treba da bude ovakav zbog toga…jer ima za posljedicu.

    Recimo nema debate na TVu osim zamjene teza i papagajskog mantrickog ponavljanja „drzava i neoliberalni“.

    Kako med i mlijeko izlazi iz usta ovog lika a znamo sta je napravio… (go Niall)

    https://www.youtube.com/watch?v=lUfCZNlCJdo

  2. Strane investicije su postapalica to je politicka floskula namesto ne lipsi magarce do zelene trave.
    Nema zivog insana a ni drzave koja se razvila uz pomoc tudjeg!? Osim sto sluze za kupovinu vremena i sirenje lazne politicke nade one same po sebi jako stete ukupnom trzisnom ambijentu jer mehanizmi zastite stranih investicija deluju razarajuce na domicilne privredne aktivnosi.

    Ali dok je cobana bice i ovaca, a samim tim i vune.

  3. Inace sldece godine ulazimo u jubilarnu 15 godinu stranih investicija u Srbiju koje su ekvivalent ukupnog spljnjeg duga.

    Za pet godina bice 20 jer i ova vlad nastavlja da vodi bezidejnu ,besmislenu,stetnu,losu i tudju ekonomsku politiku. Kad bi sad navatali 100 ekonomista po sistemu slucajnog uzorka niko ne bi znao da kaze ko je kreator ekonomske politike Srbije. Ispostavilo bi se da je to politicki projekt nametnut spolja. Isti onaj koji je Evropu doveo na ivicu ambisa a periferne drzave u robovlasnicki status.
    Otud se namece zakljucak da je glavni reziser ujka preko bare. Sto su nemci izvozili ,izvozili su a sto su britanci bili deo EU bili su … Po nama i nama slicnima puci se kao po pascetu i ne razumem zasto je nekome potrebno da prodje 20 godina da bi to razumeo. Besmisleno je zrtvovati proslos i sadasnjost za neizvesnu buducnost. To je losa kupovina loseg proizvoda .Losa trgovina za lose trgovce.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *