Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Како све више размишљам о најважнијем тренутку у свом животу: отпреми душе Богу а тела земљи, тако ми и пажњу привлаче могућности које ми стоје на располагању. Најрадије бих да будем кремиран и да ми се пепео проспе на саставцима Морава код Ћићевачких бара, али то посипање још увек није законски регулисано. Можда ће и бити дозвољено, моје је само да будем стрпљив са овим надземним животом поднебеског Србина.
Али, мотив за ово писање је напредна пословна идеја која је заживела у америчкој држави Вашингтон, и надам се да је могуће да се и код нас примени, а како би имали велику зараду од овог уносног посла.
Уколико неко жели да живот заврши као еколошки ефикасан и по природу хранљив треба да плати 5.500 долара унапред и да сконча у спокоју и задовољству. Ако живи у Вашингтону.
Након учења стотина стихова Горског вијенца, како бих исправио четворку из српско-хрватског у петицу, замрзео сам поезију. Има једна Бодлерова строфа коју једино знам напамет из Стрвине:
Прелепа моја! Док те пољупцем буде јео,
ти реци црву душманину
да ја љубави труле још чувам облик цео
и њену небеску суштину!
Превео Бранимир Живојиновић
Нисам сигуран да ли ће бити овако или „Прелепи мој!“
Признајем да ме је срамота личне ускоумности, али, да ли се неки милионер, или политичар, у Србији стиди сопствене глупости? Напротив, истичу је као најважнији фактор личног успеха.
Елем, да се вратим на изложену идеју у наслову, уколико бисмо понудили дампинг цену на увоз лешева од 1.000 долара (може се кренути и са 4.000, уколико трошкови транспорта не прелазе 1.000), а при томе и донели законе да се обогаћивањем земљишта људским отпадом повећа удео хумуса, како би се спречило да Војводина од житнице постане пустиња, имали би вишеструке користи: (1) приходе, а не расходе, од увоза; (2) побољшање квалитета земљишта; (3) раст запослености у овом најстабилнијем сектору економије.
Колики би били потенцијални приходи и друге користи, није на мени да о томе размишљам. Имамо успешне бизнисмене да о томе калкулишу и политичаре да пишу законе.
Мени се свидела ова идеја да и након физичке смрти моје тело буде од користи, ако ми је већ дух поган и штетан.
За више информација погледати:
Sa svakom novom, montipajtonovski zabavnom temom, autor, u stvari, pokazuje da u ovoj nasoj Srbiji novac zaista lezi po putu, i da razlozi siromastvu nisu u nedostatku sansi.
Urnebesnim komentarima, otvorenim prezirom, a nekada i sasvim ozbiljno, Zdravkovic demistifikuje ekonomsku politiku u kojoj svaki projekat pocinje omrazenom frazom:“ istorijska sansa za Srbiju…“