Извоз брусница, боровница и другог воћа из рода Vaccinium

Када прочитам вести о разарању вредности у Србији (линк) имам очајничку потребу да потражим и пронађем нешто добро, а како бих се боље осећао.

Србија је брдовита земља која рађа (и, на жалост, већином извози, а не употребљава) здравље и у озбиљној је опасности да велике мултинационалне компаније, попут Рио Тинта, тај најдрагоценији род разоре.

У нашој воћној извозној понуди, осим великих вредности извоза малина и јабука, налазе се и бруснице и малине и оне су у 2022. имале рекордну вредност извоза. Што би се рекло, да не чује зло.

Србија је у 2022. била на 16. месту (као и код оваца) у свету по извозу ових производа у вредности од 27,1 милиона евра и у односу на 2021. напредовала је једно место јер је Аргентина више него преполовила своју вредност извоза у 2022. Да би даље напредовала на листи потребно је да значајно повећа вредност извоза јер су изнад ње Француска на 15. месту са 37 милиона евра и Португалија на 14. са 39 милиона евра. Првих 11. земаља има вредност већу од 100 милиона евра те је за улазак у овај клуб најбољих потребно још много година и рада на повећавању површина под овим воћкама.

У односу на Србију, ни једна земља из окружења нема већу вредност извоза, а чак и све оне узете заједно имају у збиру мању вредност у износу од 21.952 хиљада евра.

Услед ниске основице у 2011. Србија је од тада повећала вредност извоза 40 пута.

Пошто постоји планетарна свест о великим позитивним ефектима на људско здравље ових воћкица њих извоз је количински повећан 3,6 пута у протеклих 11 година.

Србија је повећала количину 25,6 пута, са 192 тоне у 2011. на 4.920 тона у 2022. Бржи релативан пораст извоза међу 15 земаља са већом вредношћу имали су Перу, Мексико, Хонг Конг, кинески и Португалија.

Јединична цена извоза брусница и боровница из Србије била је 5,5 евра у 2022, док је просечна светска цена била 4,9 евра. У 2011. је Србија имала за 1,6% већу цену од просечне светске, затим је 2012-2014. имала значајно мању, да би од 2016. у свакој години имала извозну цену већу за преко 10% од просечне светске.

Велики раст извоза боровница и брусница из Србије био је могућ захваљујући пласману на тржиште Руске Федерације. Ту је Холандија на другом месту, која је велики ре-експортер воћа и свих других производа за суседна и остала тржишта, па следи извоз у Немачку, Пољску и УК.

Присећам се, уколико нисам старачки осенилио, да је америчко министарство пољопривреде годинама подстицало диверсификацију наших пољопривредника да осим малина гаје и боровнице и то се показало корисним.

Што је још корисније, овај род воћа се великим делом пласирао у Русију.

Било би лепо да имамо што више оваквих прича о томе да Србија има користи и од Американаца и од Руса, и да се оне концентришу код обичних сељака, а не код великих компанија.