Japan sa Srbijom ima deficit, i Srbija sa Japanom ima deficit: ko ima suficit?

Према подацима Јапана ова економска суперсила имала је извоз у Србију, у 2019, вредан 20,7 милиона евра а увоз из наше земље вредан 311,5 милиона евра, те је остварила дефицит од 290,8 милиона евра.

Јапан је, од 2010 до 2019, повећао извоз у Србију 2 пута а увоз је повећао 102 пута, те је од 3 пута већег извоза прешао у 15 пута већи увоз из наше земље.

Јапански подаци о трговини са Србијом су импресивни. За 10 година Јапан је извезао робу у Србију вредну 165,4 милиона евра а увезао за 1.375,3 милиона те је остварио дефицит од 1.209,8 милиона евра.

Наши подаци о размени са Јапаном нису оволико импресивни. У 2019 је извоз вредео 51,4 милиона евра, увоз је износио 144,8 милиона евра те је остварен дефицит од 93,4 милиона евра. У десетогодишњем периоду извоз у Јапан је вредео 258,8 милиона евра, увоз је вредео 1.110,1 милиона евра те смо имали дефицит у робној размени у износу од 851,2 милиона евра.

Извоз Србије у Јапан повећан је 44 пута док је увоз из Јапана повећан за 41%.

Разлика између јапанског увоза из Србије и нашег извоза у овом десетогодишњем периоду износила је 1.116,4 милиона евра.

Разлика између нашег увоза из Јапана и његове вредности извоза у Србију износила је 944,6 милиона евра.

Прву разлику готово у потпуности објашњава извоз цигарета које су према нашим подацима вределе 205,1 милиона евра а према јапанским 1.185,7 милиона евра. Укупна разлика код цигарета износи 980,6 милиона евра што је 87,8% од укупне разлике.

Другу разлику је много теже објаснити. Наша царина и статистика књиже увоз према земљи порекла и треба веровати да је увоз из ње вредео 1.110,1 милиона евра. Међутим, Јапан књижи извоз у Србију који иде директно од купаца лоцираних у Србији док је разлика од 944,6 милиона последица увоза регионалних дистрибутера из Словеније, Хрватске, Белгије и четвртих земаља које увозе по једној цени у своју земљу а по битно вишој пласирају у Србију. Или по нижој уколико желе да мање плате ПДВ-а, а да део разлике одлију као профит на неко рајско острво или оф-шор центар, попут Луксембурга или Холандије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *