Мађари у Србији 2011. и 2022.

У Србији је, приликом пописа 2022, било 184.442 Мађара. Њихов број се, у односу на 2011, смањио за 69.457 (-27,4%), а удео у укупном броју становника са 3,53% у 2011. на 2,77%.

Од укупног броја Мађара, њих 98,85% живело је у Војводини, 0,75% у Београду и по 0,2% у два региона јужно од Београда.

Више од 100 Мађара било је у 48 општина у томе у 42 у Војводини и још 6 у Београду.

Више од половине укупног броја Мађара живело је у 5 општина: Суботици (20,2%), Кањижи (9,1%), Бачкој Тополи (7,9%), Сенти (7,4%) и Бечеју (5,3%).

Број Мађара је смањен у свим општинама у којима их је било више од 100. Повећан је у Бачком Петровцу (са 74 на 75) и још у 24 општине где их је било мање од 35 у 2011. години.

Мађара није било у пет општина приликом оба пописа и то су Сјеница, Гаџин Хан, Димитровград, Босилеград и Трговиште.

У седам општина је било највише до три Мађара 2011. а 2022. није их било и то су Мионица, Рековац, Тутин, Жагубица, Бољевац, Медвеђа и Прешево.

Мађара није било у 8 општина у 2011. а у 2022. их је било највише четворо у: Косјерићу, Рачи, Бабушници, Лајковцу, Александровцу, Црној Трави, Дољевцу и Бујановцу.

Мађари су представљали апсолутну већину у пет војвођанских општина и то у Кањижи (83,1%), Сенти (75,7%), Ади (72,7%), Бачкој Тополи (55,7%) и Малом Иђошу (51,8%).

Релативну већину су имали у Чоки (44,8%) док су изгубили релативну већину у Бечеју (40,7%) и у Суботици (30%).

Албанке су постале модерне српске снајке у претходних 15-20 година. Мађарице су, као и Хрватице, Словенке, Северомакедонке, традиционалне српске снајке, рекло би се вековима уназад.

У Војводини је за 15% више Мађарица од Мађара, док је у остала три региона са подацима 88,2% више Мађарица: њих 1.385 према 736 Мађара. Можемо набрајати десетине општина у Србији где је по једна до десет Мађарица без Мађара или са једним или двојицом.

У Јагодини је у 2022. било 14 Мађара, у томе пет мушкараца и девет жена. Имао сам част да познајем једну петину Мађара и једну деветину Мађарица: први ми је пријатељ из младости, а друга је прва комшиница, мајка мог друга из детињства.

РЗС и прорачуни аутора

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *