Tag Archives: Popisi stanovništva

Нестајање Срба у општини Сјеница

Подаци из пописа становништва 2022. по насељима (линк) могу да нам наслуте брзину изумирања српског живља у општини Сјеница. Постоје подаци на нивоу насеља по националној припадности у 2002. години. По њима, у пет насеља су живели Срби и Бошњаци/Муслимани у сличном броју (Богачиће, Бачија, Вапа, Калипоље и Чипаље, у 45 насеља су Срби чинили велику већину, у 50 су …

Pročitajte Još »

Преведени у православље 1896-1908. године

Период посматрања обухвата 13 година, где је првих седам припадало срамотној и издајничкој диктатури Александра од Аустрије, а осталих шест обновљеној демократији, која је, на жалост, веома кратко трајала. Речено модерним језиком случајних Срба и анти-Срба „православна џамахирија“ је радила злочиначки посао: преводила је душе из других вера у православну. У Србији је 1900. живело 2.492.882 душа и у томе …

Pročitajte Još »

Мађари у Србији 2011. и 2022.

У Србији је, приликом пописа 2022, било 184.442 Мађара. Њихов број се, у односу на 2011, смањио за 69.457 (-27,4%), а удео у укупном броју становника са 3,53% у 2011. на 2,77%. Од укупног броја Мађара, њих 98,85% живело је у Војводини, 0,75% у Београду и по 0,2% у два региона јужно од Београда. Више од 100 Мађара било је …

Pročitajte Još »

Бошњаци и Муслимани у Србији 2011. и 2022.

Приликом пописа становништва 2022. у Србији, у њеном неокупираном делу, било је 153.801 Бошњака и 13.011 Муслимана (слово М је написано великим словом да не би чинили омаловажавање малим). У 2011. било је 145.278 Бошњака и 22.301 Муслимана. У односу на попис из 2011. повећан је број Бошњака за 5,9% а смањен је број Муслимана за 41,7%. У збиру је …

Pročitajte Još »

Број Румуна и Влаха у Србији 2011. и 2022.

Према подацима из Статистичког годишњака краљевине Србије за 1902. на страни 69. у Србији је живело 2.298.551 Срба, 122.429 Румуна, 5.729 Јевреја, 46.148 Цигана и осталих 20.025. Језици којима су се служили, на 64. страни: Становништво по језикуСрпским2.298.551Српским и Румунским32.556Арнаутским2.151Бугарским645Грчким1.904Енглеским9Јеврејским5.729Јерменским64Мађарским1.956Немачким7.494Пољским232Румунским89.873Руским134Словачким151Словеначким524Талијанским575Турским1.007Француским107Хрватским619Циганским46.148Цинцарским990Чешким1.408Којим другим55Свега2.492.882 Број Румуна био је једнак збиру оних који су говорили румунски језик и који су говорили и српским и …

Pročitajte Još »

Албанци у централном делу Србије, 2011. и 2022.

Албанци су бојкотовали попис становника 2011. у Прешеву и Бујановцу, и делом, из података се то сада види, у Медвеђи, док су се у осталим општинама пописали. У односу на попис из 2011. у Београду је смањен број Албанаца за 25,6%, у Војводини је смањен за 14%, док је у Региону Шумадије и Западне Србије повећан за 14,2%, са 591 …

Pročitajte Još »

У Србији смањен број Срба за 627.911!

И наставља да се смањује. Приликом пописа 2011. у Србији је било 5.988.150 Срба док је приликом пописа 2022. било 5.360.239, што значи да се број смањио за 10,5% или за споменутих 627.911. Оволико смањење броја Срба резултат је негативних демографских кретања и емиграције и симболично последица бацања (барем) пет атомских бомби на Србију: економске, медијске, културне, западних вредности и …

Pročitajte Još »

Просечан број чланова домаћинства у Србији приликом пописа 2022, по областима, градовима и општинама

Детаљни подаци пописа становништва из 2022. на нивоу насеља и старосних група откриће нам стотине насеља у којима су преостали становници старци и старице узраста преко 65 година, у оним са пар преосталих становника и преко 85 година старости. Без тих података можемо претпоставити да су мале општине са мање од 30.000 становника оне које имају и најмањи просечан број …

Pročitajte Još »

Резултати пописа становништва по областима и градовима и општинама у 2022.

РЗС је објавио прве резултате пописа становништва, домаћинстава и станова у 2022 (линк). Пад броја становника за 6,9% у складу је са демографским падом у току 11 година и делом обухвата и нето емиграције из Србије у друге земље. Апсолутно смањење броја становника између два пописа је 495.975 лица. Од октобра 2011. до септембра 2022. у Србији је рођено 774.504 …

Pročitajte Još »

Удео Срба и промена по жупанијама у Хрватској 2011-2021

Укупан број Срба у Хрватској смањен је за 62.741, што је мало више од једне трећине њиховог укупног броја у 2011. Удео Срба у укупном броју становника Хрватске смањен је са 4,36% у 2011. на 3,2% у 2021. што је смањење за 1,16 структурни поен. Највећи релативан пад броја Срба имале су жупаније: Бродско-посавска (-47,3%), Сисачко-масловачка (-42,1%), Личко-сењска (-41,5%) и …

Pročitajte Još »

Нестајање Срба у С. Македонији: резултати пописа из 2021.

Исељавање Албанаца из Пчињске области, са Косова и Метохије, Црне Горе, из Северне Македоније и из Албаније утицало је на огромну разлику између присутног, резидентног, и укупног броја становника у свим овим областима. За Пчињску област стварни број (присутних и одсутних) Албанаца сазнаћемо приликом пописа ове године. Државни завод за статистику Северне Македоније објавио је резултате пописа из 2021 (линк) …

Pročitajte Još »

Изумирање Срба у Хрватској и у Србији

Резултати пописа у Хрватској у 2021. представљају последицу комбинације нестајања становништва негативним природним прираштајем и исељавања у развијеније земље. Они су најава резултата пописа становништва у Србији у 2022. години. Пре уласка Хрватске у ЕУ остарели Срби су се враћали да умру у места из којих су протерани у хрватским акцијама Бљесак и Олуја. Стога је приликом пописа у 2011 …

Pročitajte Još »

Материјална страна живота у Призренском санџаку 1571. године на основу пореских прихода

Књига др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“ представља основу за анализу економске снаге 564 насеља пре тачно 450 година (од тога 500 насељених и 64 напуштена), а на основу пореских прихода по разним врстама. Разлике у регионалној развијености откривају се поделом пореских прихода на број баштина/домаћинстава. Произведена количина житарица се открива када се порески приходи поделе са …

Pročitajte Još »

Koliko bi bilo Srba u Hrvatskoj da nije bilo Jugoslavije?

Obračuni koji su priloženi polaze od pretpostavke da nikada nije formirana Jugoslavija a da su Hrvati i Srbi u Hrvatskoj ostali pod vlašću Austrije ili Mađarske nakon Prvog svetskog rata. Zamislimo, dakle, da je kralj Aleksandar Karađorđević bio manji megaloman i da je pobedu u Prvom svetskom ratu iskoristio za širenje Srbije pripajanjem Vojvodine i Bosne i Hercegovine. Previše su …

Pročitajte Još »

U Albaniji između dva popisa smanjen broj stanovnika za 7,7%

http://www.instat.gov.al/default.aspx?lang=en Based on the preliminary results, the total population of Albania is 2,831,741. According to the 2001 Population and Housing Census, the population of Albania was in 2001 equal to 3,069,275. The comparison of the figures shows that the population of Albania has decreased by 7.7% in about ten years. Large scale emigration and fertility decline are supposed to be …

Pročitajte Još »

Etničke promene između popisa u Srbiji 2002-2011: Nisu se izjasnili

  U odnosu na popis stanovnika 2002 godine jedino veći relativan porast broja od Roma u Srbiji je evidentiran u kategoriji „nisu se izjasnili“, koji je povećan za 48,8%. Broj neizjašnjenih povećan je sa 107.732 na 160.346 lica, a njihov udeo u ukupnom broju stanovnika povećan je sa 1,44% na 2,25%. Sasvim očekivano, gde je najveća izmešanost stanovništva po nacionalnosti …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 12. Goranci

Broj Goranaca je između dva popisa u Srbiji povećan za 3.186, sa 4.581 na 7.767 pripadnika ove etničke skupine. Najveći broj Goranaca živi u Beogradu, gde je i broj izjašnjenih ovoj etničkoj grupi najviše povećan za 1.988 lica, sa 3.340 na 5.328. U Centralnoj Srbiji povećan je broj za 625, sa 635 na 1.260, a u Vojvodini za 573, sa …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 6. Slovaci

Broj Slovaka u Srbiji smanjen je za 10,6% između dva popisa, a njihov udeo u ukupnom broju stanovnika Srbije sa 0,787% na 0,734%. Broj je smanjen za 6.271, sa 59.021 na 52.750 stanovnika. Najveći broj Slovaka (95,4%) živi u Vojvodini, njih 50.321, zatim u Beogradu 2.104 i u Centralnoj Srbiji 325. Između dva popisa njihov broj je smanjen u Vojvodini …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 9. Albanci

Bojkot popisa od strane Albanaca u Bujanovcu, Medveđi i Preševu čini rezultate popisa nepotpunim i iskrivljuje sliku demografskih kretanja. Da je oko 60 hiljada Albanaca popisano imali bi smo manji pad ukubnog broja stanovnika u Srbiji, uz rast udela Albanaca u ukupnom broju stanovnika sa 0,82% u 2002 na oko 1% u 2011 godini. Ovako imamo smanjenje broja izjašnjenih Albanaca …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 8. Crnogorci

Promene u broju Crnogoraca u Srbiji, kao i Srba u Crnoj Gori, posledica su stava svakog pojedinca rođenog ili poreklom iz Crne Gore da li su Crnogorci isti narod, deo Srpskog naroda, ili su zaseban narod sa karakteristikama bitno drugačijim od brojnijeg brata. Pošto je zvanična državna politika u Crno Gori ova diferencijacija i udaljavanje od Srbi imamo Crnogorsku pravoslavnu crkvu, …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 7. Jugosloveni

Jugosloveni su kao “etnička” grupa prošli relativno najgore između dva popisa: njihov broj je smanjen za 71,1% ili za 57.418 lica, sa 80.721 na 23.303. Da li je ovo posledica umiranja partizana, etničke homogenizacije, promene iskaza nacionalnosti u “magarac” ili “marsovac”, na primer, pitanje je za demografe i statističare demografije. Broj Jugoslovena iznosio je 23.303 lica u 2011. godini i najviše …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 5. Hrvati

Hrvati su u Srbiji po brojnosti šesta etnička grupa nakon Srba, Mađara, Roma, Bošnjaka i Albanaca. Broj Hrvata je između dva popisa smanjen za 18%, te je njihov udeo u ukupnom broju stanovnika smanjen sa 0,94% na 0,81%. Od 57.900 Hrvata u Vojvodini je bilo 47.033, u Beogradu 7.752, a u Centralnoj Srbiji 3.115. Udeo Hrvata u ukupnom stanovništvu bio je …

Pročitajte Još »

Broj Bošnjaka i Muslimana u BJR van Bosne i Hercegovine

Priloženi su podaci iz popisa stanovništva u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori iz 2011 i popisa u Makedoniji i Sloveniji 2002. godine. Broj Bošnjaka je veći u odnosu na navedene podatke za povećanja njihovog broja u Sloveniji i Makedoniji usled pozitivnog nataliteta i doseljavanja iz Bosne i Hercegovine (u Sloveniju). Interesantno bi bilo znati za broj svih etničkih grupa sa ovih …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 2. Mađari

U Srbiji je broj Mađara između popisa iz 2002. i 2011. godine smanjen za 13,4% ili za 39.400 lica. Ovoliko smanjenje je uporedivo sa brojem Mađara u Senti  (18.441) i Kanjiži (21.576) u 2011. godini. Mađari su smanjili udeo sa 3,91% u 2002 na 3,57% u 2011 godini u ukupnom stanovništvu Srbije. U Vojvodini je broj Mađara smanjen sa 290.207 …

Pročitajte Još »

Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011, 1. Srbi

U periodu između dva popisa stanovništva broj popisanih stanovnika smanjen je za 311.139 lica. Ostali su najvećim delom nepopisani Albanci u tri opštine, što utiče na ukupne podatke, kao i na podatke u tri opštine gde su bojkotovali popis. Promene koje su se dogodile u 9 godina su relativno velike pa ćemo se pozabaviti većinom etničkih grupa u posebnim postovima, …

Pročitajte Još »

Makedonija: popisi 1921 i 2002

Kada je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca radilo se o teritoriji i stanovništvu koje je bilo heterogeno prema mnoštvu parametara: maternjem jeziku, veroispovesti, materijalnom stanju, istoriji države i borbe za slobodu… Prilikom osvajanja Makedonije u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine Srbi nisu priznavali Makedonce kao narod, već su ih smatrali sebi istim. Prilikom popisa stanovništva čak je i …

Pročitajte Još »