Албанци у централном делу Србије, 2011. и 2022.

Албанци су бојкотовали попис становника 2011. у Прешеву и Бујановцу, и делом, из података се то сада види, у Медвеђи, док су се у осталим општинама пописали.

У односу на попис из 2011. у Београду је смањен број Албанаца за 25,6%, у Војводини је смањен за 14%, док је у Региону Шумадије и Западне Србије повећан за 14,2%, са 591 на 675, те је овде, осим очитавања броја и промена између два пописа, „проналажење“ албанских снајки постало додатна мотивација.

У централном делу Србије, окрњеном за окупирано Косово и Метохију, приликом пописа 2022. живело је 61.687 Албанаца.

Од укупног броја њих 50,8% живело је у Прешеву, а 41,3% у Бујановцу, те је у збиру у њима било 92,1% свих Албанаца у овом делу Србије. У Медвеђи је било 905 Албанаца и учествовали су са још 1,47%, и било их је мање него у Београду (932). Следе Нови Сад (476), Суботица (310), Нови Пазар (200), Зрењанин (123) и Сомбор (91).

У 19 општина није било ни једног припадника албанске националности.

У 12 општина приликом пописа 2012. није било ни једног Албанца, а сада их је било 29, па је ово побудило знатижељу да проверим да ли се овде ради о Албанкама. И не само у овим општинама, већ и другим где је број повећан 2 и више пута, а да би раздвојили економско досељавање од популарне потраге за младама у Албанији.

У Врању је број Албанаца повећан са 1 на 19, и овде се ради о економском насељавању јер је у овом броју 8 мушког и 11 женског пола.

И у Ћуприји је број повећан са 2 на 16 а ту је 9 мушког и 7 женског пола, па се исто ради о економски мотивисаном насељавању породица.

За долазак Албанки да живе у српским селима, одакле одавно скоро све што је женског рода бежи, можемо претпоставити код података за:

• Бајину Башту: 0 мушкараца и 7 жена;
• Ужице: 0 и 5;
• Осечину: 0 и 9;
• Владимирце: 0 и 4;
• Коцељева: 0 и 2;
• Рековац: 0 и 3;
• Брус: 0 и 14;
• Краљево: 5 и 17;
• Врњачка Бања: 1 и 4;
• Кнић: 1 и 4;
• Блаце: 0 и 6.

Има још општина у којима је више жена од мушкараца албанске националности, али не можемо да тврдимо и да су то младе из Албаније. Овде је укупно 75 жена (и само 7 мушкараца) у 11 општина, па можемо претпоставити да је укупан број албанских „снајки“ око 150, не више од 200.