Nema stida u Hrvata: sveti Vukašin Mandrapa

Проучавајући усташке злочине почињене током Другог светског рата основни и најачи утисак оставила ми је чињеница масовности покоља цивилног становништва од стране наоружаних војних јединица – кољача. Након Јеврејског Холокауста ово је највећи масовни злочин почињен у Другом светском рату, па нaкон њега можемо наводити страдање Руса, Рома, и других народа. Ући у око 3.000 села и заклати све што се у њима затекло, од трудница и новорођенчади до непокретних стараца. Нешто слично се поновило, у битно мањем обиму, јер је становништво већином избегло, у срамотној операцији етничког чишћења Хрватске „Олуја“.

 

На основу својих личних истраживања, испитивања пријатеља, али и случајних сусрета (нпр. месара у суседном Максију о његовом гламочком презимену Менђан) са избеглима 1995 или пореклом западно од Дрине, стекао сам утисак да је у Босни и Херцеговини пописана само половина побијених Срба у Другом светском рату: око 160 од 320 хиљада. Колико је у овом броју још недостајућих Вукашина и Мандрапа?

 

Мотив за текст ми је (линк ) сумња у постојање светог Вукашина Јасеновачког где је извор за сумњу текст хрватског историчара у Слободној Далмацији (линк ). Вреди прочитати овај текст који говори колико менталне поремећености и данас има у Хрватској и да се, очигледно, и данас, већина Хрвата осећа као усташки кољачи из Јасеновца и хиљада српских села у којима су почињени масовни злочини. „Прича из бајке“ је за хрватског историчара, који се још позива и на морал, о старцу Вукашину, јер је за Хрвате, у већини (која слави успех фудбалске репрезентације уз месаре Љубе Милоша, Макса Лубурића и стотина кољача из Јасеновца) Јасеновац очигледна бајка, лепо излетиште за одмор, забаву и рекреацију.

 

Без могућности да тврдим о постојању Вукашина Мандрапе, једне од 160.000 непописаних српских жртава Другог светског рата, прилажем списак страдалих Мандрапа у Другом светском рату, из Клепаца и других насеља.

 

Колико је била јака потреба да се одмах по завршетку рата заташкају злочини Хрвата над Србима говори чињеница да хрватска комисија („Zločini u logoru Jasenovac, Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača“) која је испитивала злочине почињене у Јасеновцу није сазнала да је Мирослав Филиповић – Мајсторовић учинио најмонструознија клања деце 7.2.1942 у околини Бања Луке, и да су Немци згрожени тим злочином тражили да буде кажњен, већ се, по комисији, појавио као обичан логораш кога су усташе прихватили јер им је био симпатичан у показивању кољачких квалификација. Од 62 испитаних логораша, који су преживели пробој из логора, чак 35 је било из Загреба, а не више од петоро Срба и 10 Јевреја.

 

Прилажем списак пописаних Мандрапа из списка жртава Другог светског рата. Осим низа кољачких локација (Чељево, Опузен, Бивоље брдо, Клепци, Драчево…) има и жртава Јасеновца, а то су Даница, Јелка, Младенка, Доброслав и Спасоје Мандрапа. Зар Младенка Мандрапа, девојчица од 5 година убијена у Јасеновцу није једнако невина, а тиме и света жртва Јасеновца? И уз Младенку десетине хиљада недужне деце побијене у својим местима рођења, у логорима и дечјим „прихватилиштима“?

 

Заиста нема стида у Хрвата, добрих католика, некажњених и заштићених за злочине почињене над Србима православцима.

 

 

Jedan komentar

  1. šTO SE MENE TIČE KAO LAIKA,MORAM DA UPUTIM ZAMJERKU SVIM SRBSKIM ISTRAŽINAČIMA ZLOČINA NAD SRBIMA ŠTO NIJEDAN KADA MARKIRA ZLOČINCE KAŽE **USTAŠE** , NE KAŽE **HRVATSKE USTAŠE**..DA SE ZNA KO SU BILI USTAŠE ..KAO DA JOŠ UVIJEK POLITIKA KAPJu DIKTIRA DA SE NE RATZLJUTE **DOBRI HRVATI U IME BRATSTA I JEDINSTVA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *