Površine pod trešnjama u Srbiji

У време пописа пољопривреде у 2012 утврђено је да се под трешњама налази 2.074,2 хектара што је непуних 21 квадратних километара Србије. При томе код више од четири петине насеља уписано је да немају површине под трешњама (или имају мање од 5 ара), што је готово немогуће. Али, нећемо сад у овакве детаље.

За Трешњевицу код Параћина уписана је нула, исто је уписано и за Трешњевицу код Сјенице и Доњу Трешњевицу код Тополе док је за Горњу Трешњевицу уписано да је имала 80 ари под трешњама.

Регион Београд је имао 52,7% од свих површина под трешњом, што га квалификује да промени има у Трешњоград, Шумадија и Западна Србија имале су 18,9%, Источна и Јужна Србија 18% а Војводина само 10,3% под овом воћком.

Након Београда највише под трешњама има Подунавска област, па следе Моравичка, Шумадијска и Расинска испред Јужнобачке као највеће у Војводини.

Посматрано по општинама највише трешања има Гроцка (1.009,7 хектара), па Смедерево (166,6), Чачак (83,9) Топола (65) и Смедеревска Паланка (60,8). Насупрот њима код 17 општина је утврђено да немају ни 6 ари под трешњама а још 54 општине имају мање од једног хектара.

Међу првих седам насеља под трешњама чак 6 припада општини Гроцка и то: Ритопек, Гроцка, Винча, Заклопача, Брестовик и Бегаљица. Само Удовице из Смедерева су на 6. месту. Следе Иваново у општини Панчево, Миоковци у општини Чачак, па Селевац (Смедеревска Паланска), Сланци (Палилула) и Винча (Топола). Изгледа да би Винче требало да замене имена са Трешњевицама у Србији.

Још 8 насеља општине Гроцка налази се међу првих 50 по површинама под трешњама и то: Болеч, Камендол, Врчин, Пударци, Умчари, Дражањ, Лештане и Калуђерица.

Првих 10 насеља довољно је да објасни половину од свих површина у Србији под трешњама.