Priča o dva grada: Kraljevo i Novi Pazar

Хтео сам да напишем кратак текстић, тачније да очитам податке о запослености по делатностима у Краљеву, али ми Ђаво није дао мира да обавим овај једноставан послић. „Краљевска сиротиња“ је требао да буде наслов текстића јер сироти грађани и сељаци ове општине-града немају баш чиме да се поносе сем да су из краљевског града. И док Анђео у мени говори да треба да слушам и поштујем најбољу од свих власти на мајчици Земљи, ђаво у мени само сумња и поставља питања. Кад сам већ кренуо да прикупљам податке о Краљеву, а испод њих су подаци за Нови Пазар, шапну ми да и њих покупим. Мислим се, док прикупљам податке, ОК биће Краљевско-Пазарска сиротиња, али како ми је знатижеља расла ка демографским детаљима одбацио сам помисао на сиротињу и све сам више мислио на наше политичаре, најбоље од свих на свету, како су футуристички загледани у општине са Бошњачком већином јер ЗНАЈУ, где је младост, ту је и будућност, а где је будућност биће и парица. Срби их ионако трпе како ни један народ на
свету не би своје господаре отрпео, а и имају вишевековне доказе из историје о трпељивости, па кад их трпе нису ни битни странкама, партијама, владарима, манипулантима… А и немају пара. За пазарце се шушка да им све више пара
пристиже па треба се на лицу места уверити.

Према пописним подацима у Краљеву је број становника повећан са 121.707 у 2002 години на 125.488 у 2012 години. У Новом Пазару повећан је са 85.996 на 100.410 у истим пописним годинама. Нови Пазар је у 2002 години имао 70,7% популације Краљева, а у 2011. години тачно 80%, па се до 203.0 године може очекивати да ће бити бројнији у човеколикој популацији од краљевског града у коме је крунисано неколико српских краљева пре много векова. Пре него што се упитамо о тим женама које утичу на ове умношке и сабирања константоваћу да је у 1948. години Краљево
имало 75.657 становника, а Нови Пазар 44.020, да би максимум Краљево достигло у 1981. години са 121.622 становника (Нови Пазар 74.000) и од тада број стагнира и опада са једнократним порастом са досељенима из свете српске земље или из крајина и осталих подручја одакле се Срби протерују или су протерани.

У Краљеву је у оба последња пописа Срба било изнад 95%, а главну промену представља упола мањи број Југословена (пад са 213 на 106) и Црногораца (са 1.020 на 528) уз раст популације Рома (са 876 на 1.266). У Новом Пазару број Срба је смањен са 17.599 на 16.234, а удео у укупном становништву са 20,5% на 16,2%. Било је некада и више од 30%, али је било и 50% у Прешеву (а данас нема 5%), али исељавања и низак наталитет чине данашње стање таквим какво јесте. Макар нису протеривани као са суседних територија и земаља. У Новом Пазару је 77,1% Бошњака и 4,1% Муслимана, а број Рома је повећан са 69 на 566, као и Горанаца са 15 на 246. И у Новом Пазару је преполовљен број Црногораца (са 109 на 44) и Југословена (са 136 на 67).

Будућност се рађа данас

Овај слоган није политички злоупотребљен, а подаци о деци у Краљеву и Новом Пазару показују где је будућност: у Краљеву је за 32% мање деце до 4 година него у Новом Пазару, за 26% мање од 5 до 9 година старости, за 15% мање од 10 до 14 година, и за проценат мање од 15 до 19 година статости. Младих од 20 до 24 године је за 6% мање него у Новом Пазару, док је од 24 до 29 година број сличан (7.806 у Краљеву и 7.780 у Новом Пазару). Зрелост и старост међу
Србима претежу те се са њима треба реформски обрачунати а како не би били терет и кочница светлој будућности. И Краљеву је за 8% више становништва узраста од 30 до 34 године него у Новом Пазару, за 28,5% више у старосној доби од 35 до 49 година, па онда разлика расте експоненцијално: 41% више од 50 до 54 година, 84% од 55 до 59, 93% од 60 до 64, 94% од 65 до 69, 152% од 70 до 74, 199% више од 75 до 79, 247% више од 80 до 84 и 278% више старих 85 и више година.

Насупрот овим старосним подацима изнећемо „младосне“ податке, оне који живот дају. У Краљеву је пописано 54.914 жена старијих од 15 година, а у Новом Пазару 38.411. У том броју није рађало 13.054 жена у Краљеву а 11.728 у Новом Пазару, па се у Новом Пазару налази у овим подацима основни потенцијал за даљи раст броја становника, а на основу структуре броја рођене деце код жена које су рађале (13.058 је родило једно или двоје деце, а 11.567 троје или четворо, док је пет и више родило 2.058 жена). У Краљеву је једно дете родило 9.736 жена, два детета 24.858, три 5.506, четири 1.161 а пет или више детета 599 жена. У Краљеву, као и у већини општина са српском етничком већином, највећа је
вероватноћа да је по двоје деце у породици, док је у Новом Пазару највероватније троје деце, а има их више у породицама са четворо и петоро него са једним или два детета. Па онда је логично да свог брата или сестру сматрамо
личним злотвором уместо да и породичне односе посматрамо као економију, треће рађа конкуренцију, док је двоје врло стабилан дуопол.

И тако, да се врнем на тему о којој сам хтео да пишем, а Ђаво ме одвео у овакве теме које би требало осудити као уплитање у приватна посла и интиму уз гарантована једнака права мамама, татама, деци, хришћанима и муслиманима, хомосексуалцима и биолозима.

У Краљеву је у 2007. години (34.571) било више запослених него у 1992. години (33.620), да би криза за шест година оставила без посла више од десет хиљада људи те их је у 2013 години било 24.418. И у Новом Пазару је у 2007. години (19.400) било више запослених него у 1992. години (19.170), а у 6 година је онда смањен за више од пет хиљада те се у 2013. години спустио на 15.289 лица.

У правним лицима је запосленост у слободном паду од 1992. године и у Краљеву је број запослених смањен за 44,4% а у Новом Пазару за 36,7%. Већи релативан пад запослености у предузећима и установама људи у Краљеву су морали да решавају предузетништвом. До 2000. године у Новом Пазару је било више запослених у предузетничком сектору него у Краљеву, али је у 2001. години регистрован нагли скок броја запослених у Краљеву (са 2.388 на 7916) те је од тада званично више предузетника него у Новом Пазару. Да ли је овај скок био условљен напуштањем војске, полиције и других органа након наше јуначке победе против уједињених сила НАТО-а, или је методолошке природе не знам.

У краљеву је број запослених у правним лицима смањен за 14.039 у чему је допринос прерађивачке индустрије био највећи јер је код ње смањење износило 8.139 лица (са 11.816 на 3.677 лица, а још има и 513 у електричној енергији и 22 у рударству). Запослених у трговини је број смањен за 2.383 лица, са 4.090 на 1.707, у саобраћају за 1.813 (са 3.604 на 1.791), у пољопривреди за 871 (са 1.366 на 495), у грађевинарству за 678 (са 2.032 на 1.354), у финансијама за 605 (са
784 на 179), у услугама смештаја и исхране за 592 (са 810 на 218). Рекло би се удружено дејство санкција, демократских тековина и локалног лоповлука, а колики је удео ког састојка, и има ли још неких зачина, знају само Краљевчани. Број запослених у државној управи смањен је за 74 (са 1.074 на 1.000, мада је у порасту од 2010), али је зато повећан у здравству за 67 (са 2.460 на 2.527), а у образовању за чак 436 лица (са 1.829 на 2.265). Ако се народ баш и није опоштенио а оно се опаметио, ако се тако могу тумачити ови подаци.

Нови Пазар је много лакши за ова писанија. Број запослених је смањен у правним лицима за 6.118 а у прерађивачкој индустрији за 7.727 лица, и тачка. У пољопривреди је број запослених смањен за 191 (са 226 на 35), у саобраћају за
245 (са 686 на 441), у услугама смештаја и исхране за 359 (са 476 на 117), док је у трговини број повећан за 102 лица (са 1.456 на 1.558). Повећан је број и у државној управи за 305 лица (са 566 на 871), у образовању за 808 (са 1.164 на 1.972), и у здравству за 334(са 1.176 на 1.510).

Када видите ове податке постаје јасно зашто се политичари боре за националне мањине, јер од народа из кога потичу нема никакве вајде ни будућности, макар њихове.