Промена броја Рома у Србији 2011-2022.

Као Ром, Влах и Румун одувек сам највише волео прву трећину моје подвојене личности, заправо шестину. Другу половину чине геј, Хрват и добар католик. Због ове шестолике природе увек се налазим у стању унутрашњег конфликта: имам прву душевну половину и другу више материјалну него духовну (али без душе).

Као Ром, одувек сам сматрао Србе за браћу по невољи („ми смо људи, цигани, судбином проклети“ – можда је Џони хтео да гласи: „ми смо Срби и цигани“, али би необично подсетио на Јасеновац), и да нису онако малокрвни и бледи у лицу, нико нас не би разликовао.

Да су Роми и Срби такорећи једно, доказује њихов готово идентичан пад у броју у Србији, између два пописа: Рома за 10,4% а Срба за 10,5%.

У Србији је, без Косова и Метохије, које отеше ђавоље слуге, било још и 1.484 Египћана и 1.307 Ашкалија, али њих не треба доводити у везу са нама Ромима, српском браћом. Они јесу древни народи, издалека, а ми Роми живимо са Србима као браћа више од 600 година. И нама, као и Србима хоће сатанисти да измишљају и мењају историју, али дуга је то прича.

Друга половина моје личности, она аналитичка, овај душевни део прогања, и бичује ставом да је време новац, и да га не треба губити у овакве бесмислице.

Роми су учествовали са 1,98% у укупном броју становника Србије у 2022. и највећи удео имали су у Региону Јужне и Источне Србије (3,6%), затим у Војводини (2,35%), у Београду (1,38%), а најмањи у Региону Шумадије и Западне Србије (0,94%).

Карађорђе је 1804. извршио прогон Турака и потурица у устаничкој Србији, па је Западна Србија и Шумадија етнички најхомогенија. На делу Србије припојеном 1878. Срби су протерали Турке и Албанце, али нас Роме нису дирали.

Највећи удео Рома у укупном броју становника имали су Бојник (19,89%), Бела Паланка (14,82%), Сурдулица (12,31%) и Нова Црња (11,46%) испред Житорађе (8,97%), Беочина (8,93%), Новог Кнежевца (8,6%), Бујановца (8,6%), Владичиног Хана (7,55%) и Дољевца (7,39%).

Осим заједничког истребљивања Срба и Рома у Хрватској, Босни и Херцеговини и Срему, ови народи су заједно страдали и од Бугара у Другом светском рату, и то у Бојнику (линк).

Рома, приликом пописа 2022, једино није било у Чајетини и Косјерићу, мада је по један био приликом пописа 2011. Рома није било 2011. у Црној Трави и Книћу а сада се у првој појавио један а у другом њих девет.

 У Сјеници је било 93 Рома 2011. док је у 2022. пријављен само један. Да ли је ово грешка, или су можда прешли у Египћане и Ашкалије, из података се не може сазнати. Неки пописивач из Сјенице мога би да нам објасни ову мистику.

Мање од један посто Рома било је у 63 општине у Србији (Ћуприја је имала 0,96%), а Јагодина је имала тачно један проценат (649 од 64.644 становника). Општине порекла мојих родитеља су имале знатно већи удео Рома и то Ћићевац 1,59% а Параћин 1,81%.

Апсолутно највише Рома је било у Лесковцу (6.700) па није случајно што је Тома Здравковић баш из њега, и онако душеван био. Следе београдске општине Палилула (4.983) и Земун (4.884), па Пожаревац (4.045), Бујановац (3.532) и Врање (3.531) испред Суботице (3.432) Новог Сада (3.321) и Зрењанина (2.721).

Можда би могло још нешто, или свашта, о Ромима на пописима да се напише, али онај други део моје личности ме већ превише нагрдио због оволиког расипања времена.