Propuštena izvozna šansa – nadgrobne ploče

Да након 6-7 година, попут четки и метли, рециклирам тему мотивисао ме је текст о стећцима (линк) као доказ нашег вишевековног трајања на просторима где данас више нема Срба.

Подаци, на жалост, нису по нас повољни. Када сам претходно писао Србија је остварила рекордну вредност извоза од 6,4 милиона евра у 2013, и то је било упоредиво са извозом метли. Криза у извозу настала је током 2014. и 2015, опоравак је био у 2016, нови рекорд у 2017. (7,5 милиона евра) и нова криза у претходне две године, где је након 4,1 милиона евра у 2018,  у 2019. дошло до благог опоравка вредности.

Рекордна вредност извоза у 2013. била је последица пласмана надгробних плоча у Русију, а нови рекорд у 2017. постигнут је захваљујући извозу у Казахстан. Догодио се и краткотрајни успон у Катар, али и ова извозна прича је угашена.

Увоз надгробних плоча, баш као и смрт, је стабилна појава, те је имао рекордну и идентичну вредност од по 13,5 милиона евра у 2017. и у 2018. Италија и Кина учествују заједно учествују са преко 50% у укупном увозу. Када им додамо и плоче из БиХ и Индије долазимо до четири петине укупног увоза. Следи увоз из С.Македоније, Хрватске, Турске и Грчке.

У периоду од 12 година (2007-2018) увоз надгробних плоча износио је 131,5 милиона евра, извоз је вредео 53,1 милиона, те је остварен дефицит у износу од 78,3 милиона евра. Просечна покривеност увоза извозом била је 40,4%, али је нагло погоршана са 55,5% у 2017. на 30,1% у 2018.

Да наше покојнике обележавамо најквалитетнијим плочама доказује чињеница да су највећи светски извозници Кина, Италија, Индија и Турска, одакле се и ми највише снабдевамо овим производом. Србија је у 2018. била не 58. месту што је бољи ранг у односу на број становника или укупну вредност извоза, али је и даље неискоришћена шанса, уколико се упореди са рангом Хрватске, Словеније, Бугарске, С. Македоније или БиХ. „Маратонци трче почасни круг“ су идеја и изум потекао из Србије, а не из ових земаља.

Треба нагласити да у трговини надгробним плочама имамо позитивне односе размене: просечна продајна цена из Србије била је 877 евра по тони у 2018 (чак 1.689 евра у 2017), док је увозна цена била 325 евра и годинама уназад се смањивала са 498 евра у 2007. Пресечна увозна цена од 325 евра последица је увоза по 539 евра из Италије и 223 из Кине. Да је Кина све мање ценовно конкурентна доказује увоз по просечној цени од 141 евра из Пољске, 153 евра из Ирана и 189 евра из Албаније.

Али, у будућност треба гледати са оптимизмом, и надајмо се да ће се нашим каменоресцима отворити неко велико и стабилно тржиште покојника како бисмо искористили ову извозну шансу.

Product: 6802 Monumental or building stone, natural (excluding slate), worked, and articles; mosaic cubes …
	Sources: ITC calculations based on UN COMTRADE and ITC statistics.
	The world aggregation represents the sum of reporting and non reporting countries
	Data based on the partner reported data (Mirror data) are shown in orange
	Unit : Euro thousand
	Exporters	2008	2018	2019
	World	7.434.052	10.191.719
1	China	2.481.403	4.239.994
2	Italy	1.466.277	1.402.195
3	India	533.702	854.611
4	Turkey	638.198	797.695	867.836
5	Brazil	432.814	610.032	679.091
6	Spain	307.532	334.674	304.898
7	Portugal	180.505	225.708	223.342
8	Egypt	20.350	166.934
9	Greece	83.941	154.455	157.094
10	Canada	94.540	148.014	149.911
31	Croatia	8.363	13.071
33	Slovenia	5.611	12.680
45	Bulgaria	9.596	8.351
46	Czech Republic	17.612	7.950	7.892
47	Macedonia, North		7.829
55	Bosnia and Herzegovina	4.109	5.673
58	Serbia	2.528	4.065
59	Belarus	1.537	4.048
62	Russian Federation	3.095	3.639
63	Romania	4.460	3.306
65	Hungary	166	2.999
67	Montenegro	616	2.587
85	Albania	1.414	716