Prosečan dnevni unos kalorija po zemljama u 2009 godini, prema FAO

У билансима хране по земљама, у статистичкој бази података FAOSTAT, последња доступна година је 2009, а „Ко шта
воли да једе и пије“ сам писао још пре годину дана. Овде приказујемо податке о дневном уносу калорија (KCala/Day), али не и о количини хране и њеној структури по врстама прехрамбених производа.

Значи, ја овде као бата Милашин само значајно константујем, без да и знам шта сам то константовао. По том уносу хране становништво мајчице Земље креће се у крајностима од 3.800 калорија дневно у Аустрији до 1.604 калорије у Бурундију.

Иза Аустрије, на врху листе следе Белгија, УСА, Кувајт, Турска, Грчка, Луксембург, Италија, Ирска, Португалија и Израел, све оне пре Немачке. Онда је разумљиво зашто Немци инсистирају на мерама штедње јер су у врху листе земље ПИГС-а, много воле да једу, а не воле да раде (мада статистике радног времена упућују на супротан закључак). Било би интересантно сазнати податке о уносу калорија у 2013 години, а да би се сазнало како су мере штедње утицале на апетит грађана Грчке, Италије, Португалије и Ирске.

Од БЈР Словенци су на 29. месту са уносом 3.275 калорија, мада су окружени Казакстаном на 28 и Мароком на 30 месту, испред Аустралије и Холандије.

Хрватска је на 51 месту са 3.130 калорија, окружена Ираном на 50 и Шведском на 52 месту.

Босна и Херцеговина је 57. иза Азербејџана а испред Кине са конзумираних 3.070 калорија.

Македонија је на 66. месту са 2.957 калорија упоредива са Јорданом на 65. и Француском Полинезијом на 67 месту.

Грађани и сељаци Црне Горе су на 74. месту са 2.887 калорија, што је упоредиво са Малезијом на 73. месту и Костариком на 75. месту, а испред Словачке на 76. месту.

Срби и остали грађани и сељаци Србије су у светској златној средини, на 83. месту међу 175 земаља са подацима о исхрани. У тој далекој 2009. години уносили су по 2.823 калорије, у просеку, јер не једе исто неко у Војводини као неко у урбаном сиротињском центру у Србија-Југ. Једе много више. Србија је окружена Новом Каледонијом на 82 месту и Уругвајом на 84, испред Јамајке на 85. месту.

Од грађана Србије у Европи мање уносе калорија само становници Бугарске (2.791), али не треба сумњати да су ову малену разлику oд 32 калорије у претходних 5 година Бугари надокнадили, те су кренули да се буцкају, што са Србима није случај (мање је и у Републици Молдавији, али не треба сумњати ни у њихов раст апетита). Ако наставимо да постимо и да штедимо моћи ћемо колективно да се прогласимо оболелим од анорексије, или како се већ зове она сличност са изгладнелима у Африци.

Са унетих 2.823 калорија, просечни грађани Србије унесу 977 калорија мање од грађана Аустрије. Рекло би се: тако близу, а тако далеко. У односу на грађане Бурундија уносимо 1.219 калорија више, од Хаићана 844 више, од грађана Конга више 767, а Чада 749 више. Рекло би се, има још рупица на каишу за стезање.

2 komentara

  1. Ovi podaci konstantuju da je u Srbiji stezanje kaiša odavno na snazi…uh, kada bi jos jednu rupicu na okolotrbrsnom opasacu smanjili bilo bi jos bolje.

  2. Vaznija je struktura namirnica jer primer’ce radi sta ako neko jede beli lebac,krofne,meso,krtolu ,cokolade i razne milk seike za razliku od onih koji u svoj organizam unose povrce i plodove mora.
    Ima se, moze se ,znaci da neko sa vrha lestvice moze nagurati preko 2000 kalorija samo za dorucak dok neko to ne moze postici ni u tri obroka..

    Dakle(m) ne jede se sve sto leti tj. nekaze onaj MZ-ov pjesnik dzaba da je „standard pokvario ljude“…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *