Realne količine u potrošnji domaćinstva po namenama u Srbiji, 2012-2017

Бивши министар финансија, у народу од миља прозван „син Лаза“ (линк) предлагао је да се пензије смање за 20% до 25% како би се наш брод спасао од санте леда. Пензије су тада смањене за 10% и ова мера је неспорно уклонила ризик од финансијске катастрофе. Такође је неспорно и да је драматично утицала на пад стандарда пензионера и запослених у јавном сектору а то показују подаци Евростата које овде прилажемо. Син Лаза је револтиран благим смањењем пензија напустио владу Србије и остварио блиставу каријеру у приватном сектору.

Озбиљна државна политика требало би да се заснива на јасном познавању свих чињеница о стању у држави и конципирању мера како би се стање побољшало. Није у Србији све најгоре, нити је у Луксембургу или Норвешкој све бајно, али у Србији ће бити све горе и горе уколико се морају спроводити реформе које морају да боле, које ће погоршати стандард грађана а да би он након њих био бољи… Номинално на челу Србије могао би да буде и светац признат од свих религија на мајчици Земљи, али уколико он мора да спроводи непопуларне мере (а то значи усмерене против интереса већине грађана) конципиране од ММФ-а, Светске Банке, агенција за помоћ и развој из САД, Немачке и других доказаних пријатеља српског народа, ни грађанима Србије неће бити боље, а и његова светост би брзо још више затамнила мрак у коме се налазимо.

Шта се догодило од фискалне консолидације крајем 2013. до данас са стандардом грађана? У претходном посту сам приказао податке Евростата о личној потрошњи по становнику и по наменама у еврима (линк). Када се ти подаци, по којима трошимо непуних 21% од просека ЕУ, коригују за нивое цена долазимо до податка да је потрошња у Србији на нивоу од 45% од европског просека. Мањи ниво потрошње од становника у Србији имају у Албанији (39%), БиХ (41%) и БЈР Македонији (41%) (линк).

Али, од самог нивоа потрошње важнији су трендови, да ли се у односу на прошлост може више или мање приуштити добара и услуга, и шта се очекује од будућности, хоће ли она бити боља или гора?

У Србији је након 2013. наступила озбиљна дијета у исхрани јер је смањен ниво потрошње на храну са 69% на 60% од просека у ЕУ. Мање од Србије на храну нико не троши (Косово и Метохија је на 76% од просека ЕУ), а Бугарска је претпоследња са 61%. Ипак, Бугарска је 2012. трошила на храну 55% од просека ЕУ када се у Србији трошило 68%, значи код нас више него у Бугарској за 23,6%.

Попут Србије од просека ЕУ удаљили су се грађани Ирске, чији је индекс БДП-а повећан са 131% на 181% од просека ЕУ, али је зато потрошња на храну смањена са 79% на 71%. Исто важи и за Малту, тако да пад у потрошњи хране не мора нужно и да значи пад стандарда грађана. Али он то јесте уколико се смањују и други видови потрошње (или се смањила укупна потрошња).

Када се посматрају врсте хране смањена је потрошња хлеба и житарица, млечних производа и јаја, уља и масти, воћа, поврћа и кромпира, док је повећана потрошња меса и остале хране. Рибу константно купујемо четири пута мање од просека за ЕУ.

Потрошња на алкохолна пића је смањена док је потрошња на цигарете значајно повећана и ово је једини индекс где смо изнад просека ЕУ.

Мало је повећана потрошња на одећу и обућу, кућну опрему и становање и на ресторане и хотеле, док је смањена на комуникацију и рекреацију и културу.

За све ове видове потрошње постоје упоредиви подаци за све земље ЕУ и шире, али и ово до сада изложено је превише мазохистичко за један текст.

Довољно је само констатовати смањење БДП са 38% просека ЕУ у 2013 на 36% у 2017, и реалне личне потрошње са 47% на 45% од просека ЕУ.

Volume indices of real expenditure per capita in PPS (EU28=100)
2012 2013 2014 2015 2016 2017
Gross Domestic Product 37 38 37 36 37 36
Actual individual consumption 47 47 46 46 46 45
Food and non-alcoholic beverages 69 69 68 65 65 61
Food 68 69 67 64 64 60
Bread and cereals 68 67 65 63 61 57
Meat 82 84 81 85 86 85
Fish 25 25 25 26 23 25
Milk, cheese and eggs 74 76 76 66 66 61
Oils and fats 51 49 41 48 48 44
Fruits, vegetables, potatoes 82 84 78 64 66 56
Other food 45 42 45 53 51 47
Non-alcoholic beverages 73 72 72 75 72 71
Alcoholic beverages, tobacco and narcotics 78 77 80 86 90 88
Alcoholic beverages 45 44 45 48 49 43
Tobacco 124 120 133 146 156 162
Clothing and footwear 17 17 16 21 20 21
Housing, water, electricity, gas and other fuels 46 48 49 50 49 49
Household furnishings, equipment and maintenance 22 23 23 23 23 23
Health 57 55 53 56 56 56
Transport 34 32 32 29 28 28
Personal transport equipment 19 18 16 14 14 16
Communication 74 74 74 82 76 71
Recreation and culture 28 27 27 24 25 24
Education 81 82 83 80 81 81
Restaurants and hotels 13 14 13 14 15 15
Miscellaneous goods and services 30 28 30 29 29 29

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *