Home » 0 Miroslav Zdravković, Finansijska pozicija stanovništva » Potrošnja stanovništva, u evrima po stanovniku u Srbiji i u Evropi

Potrošnja stanovništva, u evrima po stanovniku u Srbiji i u Evropi

Приложени подаци у табели односе се на стварну потрошњу становништва изражену у еврима. Такав приступ не узима у обзир промене валутних курсева и куповну снагу валута. На пример, у Европи најмање новца трошимо на масти и уља, само 23 евра, али уколико су наше цене битно ниже у односу на друге земље, то коригује стварну потрошњу у Србији на више у односу на овај индикатор у еврима.

Државе и територије у табели рангиране су према вредности индивидуалне потрошње по становнику у еврима. Маркирани су подаци о потрошњи који су мањи у односу на податке за Србију.

У потрошњи домаћинстава и појединаца постоји хијерархија потреба: прво се задовољава потреба за храном, па за одећом и обућом, и тако даље док се не преостане вишак новца за рекреацију и сличне потребе.

У Србији појединац троши, у просеку, 20,9% од просечног износа у ЕУ. То је готово пет пута мање. Међутим, за храну мора да потроши 47,3% од просека ЕУ, али зато за лично саобраћајно средство 12,5% од просека, а само 6,4% од потрошње на ресторане и хотеле (87 евра у односу на 1.349 у ЕУ).

Мању личну потрошњу од становништва Србије имају у БиХ, БЈР Македонији, Албанији и КиМ. Пошто су све оне нето увознице хране, њихови грађани више троше на храну од становника Србије, али зато за већину других потреба могу мање себи да приуште.

Бугари једини мање новца издвајају за храну од Срба (и других народа у Србији), а Пољаци, Хрвати и Мађари мање троше на одређене категорије производа.

Становници Косова и Метохије троше више на храну за 14,3%, а оно што је изненађујуће да су великом већином исламске вероисповести а троше више на алкохолна пића (78 евра) од становника грешног дела Србије (75 евра). Више троше и на покућство али и двоструко више за лична саобраћајна средства.

Пажљивим увидом у податке о потрошњи могу се разумети и разлике у навикама и понашању становништва. У Србији се, на пример, једе риба само ако крсна слава падне у среду или у суботу. Бугари и Мађари купују рибу још ређе од наших славских дана јер троше само 20 и 13 евра по становнику.

На цигарете трошимо 51,7% од просека у ЕУ, што је за пушаче уобичајено, пре ће купити цигарете и гладовати, него да се одрекну личне зависности.

Да се Србија дигитализује доказ је да на комуникацију трошимо 41,8% од просека у ЕУ. Немамо пара да се у кафанама дружимо, али зато бесконачно експлоатишемо „бесплатне минуте“ и друге комуникационе могућности.

Потрошњу на цигарете и алкохол у Луксембургу сам маркирао црвеном бојом јер ова земља представља преседан да њени грађани на ове пороке троше више него на храну. Али, лако је њима када могу да потроше по 37.355 евра годишње на све личне расходе.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>