Sa kamperima u svetlu budućnost!

За Ускрс сам се изненадио камперском колонијом немачких стараца испред манастира Студенице. Било је 12 кампера и два мини аутобуса и провели су три дана испред манастирског конака хранећи се у трпезарији конака. Прелепа природа уз импозантни манастир и пар евра за храну дневно, има ли шта боље од тога?

У животу сам два пута камповао: у Макарској 1988. и у Буљарицама 1996. Први пут са седам другара, а други пут са две другарице. Први пут ми није сметао ни смрад ознојених другара, ни хркање, ни мањак хигијенских услова (били смо у шатору у кампу)… Било је то једно од најлепших летовања у животу јер је било у једној од најлепших година живота (седамнаестој). Ноћу на плажи мој покојни брат свира гитару, окупе се девојке да певају заједно са нама, падну пољупци, загрљаји, заљубљени и жељни погледи…

Други пут сам био у камп приколици. Један друг ми је љутито придиковао да не може да верује да сам спавао у истом скученом простору са две другарице али да није било оног. Чудио сам се њему јер ја одувек сматрам да жене нису само физички објекти, већ и да поседују душу, имају емоције, а могу да буду и интелектуалке. Када би се нека потрудила да ме убеди у супротно бранио бих се песничком душом која тражи емотивно уздигнуће пре физичких активности. Другарице су биле пут до моје вечите газдарице, јер нас је једна упознала а друга јој је кума па су путеви Господњи нама нејасни унапред, али се разјасне са довољном дужином путовања.

И тако, лепа су то сећања, али корисно је сећање на Немца који је био у камп приколици поред нашег шатора у Макарској. Док смо се ми разбацивали са парама имали смо штедишу за пример. И тај пример од тада практикујем: сиротињски је комплекс претеривати у потрошњи новца и разбацивати се пред другима са њиме, прецизно утврђујем буџет за потрошњу по наменама и трудим се да га испуним (или уштедим који евро).

Камповање представља баланс између мањих трошкова и веће слободе у односу на класично закупљивање кревета у хотелима и апартманима. Према Евростату линк у 28.400 регистрованих кампова остварено је 397 милиона ноћења туриста, што је 12% од укупног броја ноћења. У односу на 2016, за коју износимо податке јер има Србије, број ноћења у камповима повећан је за 4,9%, док је укупан број ноћења повећан за 4,3%. Значи, имају надпросечан раст.

Србија је имала 20 кампова у 2014. и мањи број од Србије имали су Бугарска (9), Турска (7 ?), Црна Гора (10) и Северна Македонија (12). Највећи број кампова имала је Францука (8,1 хиљада) испред УК (4,8), Немачке (3), Холандије (2,8) и Италије (2,3 хиљада).

Кампови захтевају одређена инфраструктурна улагања у погледу хигијене и других услова који чине боравак у њима пријатним. Ипак, ово су изузетно мала улагања у односу на изградњу хотела или апартмана за смештај гостију. Стога би изградњом кампова на атрактивним локацијама уз аутопут и у природи регистровани број ноћења страних туриста мога до се значајно повећа. У нашем случају, повећање броја ноћења у камповима са 0,6% на 12% од укупног броја повећало би број страних ноћења за 300 до 400 хиљада. Уколико би се изградила неопходна инфраструктура у околини Београда, то би значајно повећало и прилив туриста у наш главни град, јер се код великих европских народа (Французи, Италијани, Енглези и Немци) камповање сматра и здравим приступом животу, а не само уштедом у трошковима.