Srbija u bilateralnim tokovima stranih direktnih investicija, 2016

Све државе, па и Србија, развијају своје односе са другим државама кроз више различитих двосмерних токова: дипломатских, економских, безбедносних, културних, спортских и других. Међу економским токовима најважнији су размена робом и услугама, директна улагања и кретања радне снаге. У овом последњем смо у огромном суфициту са најразвијенијим земљама света, али то нам овде није тема. Овде се бавимо релативно занемареном анализом двосмерних токова страних директних инвестиција. Уобичајено је да се говори о приливу инвестиција у Србију, али се мало пажње придаје инвестицијама из Србије.

Србија има тачно десет пута већи прилив од одлива директних инвестиција, закључно са 2016. годином.  То је нормална последица глади за страним капиталом, при његовој домаћој оскудности, а након економског и инфраструктурног разарања Србије, током деведесетих година прошлог века, посебно 1999. године.  Треба очекивати да ће се овај однос 10:1 постепено смањивати како домаћа предузећа буду финансијски јачала и имала потребу да рашире своје пословање ван Србије.

У приложеној табели, испод текста, рангирана је сарадња Србије са другим земљама, а према укупној вредности директних улагања, у Србију и из Србије у сваку појединачну земљу.

Пре неколико коментара о појединим токовима треба скренути пажњу на улагања из Кипра, Луксембурга  и Холандије. Овде се у подацима налазе и „наши“ страни улагачи, па је вероватно, по њиховом одбитку, однос прилива према одливу нешто мањи, око 8 до 8,5 према један.

Међу највећим вредностима директних улагања Србија има већи одлив од прилива само у Црну Гору (незнатно) и у Босну и Херцеговину. Приватизацијом Телекома у Србији смањио би се однос пет пута већих улагања из Србије у Босну и Херцеговину, уколико би уопште више и постојао.

Србија има још већа улагања у Албанију (43 одлив према 2 милиона прилива), и у неколико земаља где су она мања од 10 милиона долара (Ангола, Гана, Сијера Леоне, Украјина, Либија, Конго и Нигерија.

Најдрастичнија разлика између прилива и одлива директних инвестиција постоји код Луксембурга (524:1), затим Француске (323:1), Аустрије (200:1) и Холандије (129:1).

Од непоменутих суседних земаља најнеповољнији однос је са Мађарском (15,3:1) и Хрватском (14,4:1), док је знатно повољнији са Румунијом (3,5:1), Бугарском (2,5:1) и БЈР Македонијом (1,3:1).

Укупни подаци са токове директних инвестиција са земљама са којима се Србија граничи су релативно повољни: 1.826 милиона долара одлива и 2.207 милиона прилива. Када из ових података искључимо Хрватску, где постоји прилична одбојност према свему што је „Србијанско“, онда су подаци у корист Србије: 1.769 милиона одлива и 1.386 милиона прилива директних улагања.

Ови подаци упућују на рану фазу интернационализације локалних предузећа. Након улагања у блиско окружење како се компаније развијају почињу да улажу и у удаљеније земље, а овај неповољни однос између прилива и одлива почиње полако да се смањује.

Стране директне инвестиције немају само профитни мотив, изражен кроз очекивану профитну стопу на уложени капитал. Има ту још и неких других мотива, попут освајања што већег тржишног удела, и освајања уопште. Али, уколико се освајање чини без профита, у стагнантном региону, може да дође и до финансијске пропасти, попут Конзума. Подаци за ово предузеће, када се његова консолидација приведе крају утицаће на велики пад улагања Хрватске у Србију и пораст улагања из других земаља, а у зависности од заинтересовaних инвеститора.

Интересантно је да је одлив инвестиција у Турску износио 14 милиона долара, а прилив из ове земље 20 милиона. Ово због чињенице да је из Србије одлив уопште постојао и да несразмера у токовима није велика.

Интересантно може бити шта још из ове табеле, само ако се поседује знатижеља и имају каква знања о позадини ових цифара.

Investment in:	Outward Direct Investment Positions	Investment from:	Inward Direct Investment Positions	Ukupno	Odnos priliva prema odlivu
World	3.031	World	30.294	33.326	10,0
Netherlands	47	Netherlands	6.024	6.071	128,8
Austria	18	Austria	3.525	3.543	200,2
Cyprus	79	Cyprus	2.488	2.567	31,4
Slovenia	389	Slovenia	1.760	2.149	4,5
Germany	26	Germany	1.878	1.903	73,4
Russian Federation	157	Russian Federation	1.428	1.585	9,1
Switzerland	65	Switzerland	1.485	1.550	22,8
Italy	21	Italy	1.441	1.462	67,8
Montenegro	676	Montenegro	653	1.330	1,0
Luxembourg	2	Luxembourg	1.284	1.286	524,4
Greece	14	Greece	1.212	1.226	88,3
France	4	France	1.197	1.201	322,8
Bosnia and Herzegovina	823	Bosnia and Herzegovina	182	1.005	0,2
United Kingdom	93	United Kingdom	836	929	9,0
Croatia	57	Croatia	821	878	14,4
Denmark	0	Denmark	519	519
Hungary	30	Hungary	453	483	15,3
Not Specified (including Confidential)	36	Not Specified (including Confidential)	372	407	10,4
Bulgaria	101	Bulgaria	249	350	2,5
United States	31	United States	266	297	8,6
Romania	65	Romania	223	288	3,4
Virgin Islands, British	18	Virgin Islands, British	175	193	9,8
Liechtenstein	64	Liechtenstein	115	179	1,8
Canada		Canada	154	154
China, P.R.: Hong Kong	6	China, P.R.: Hong Kong	144	150	22,7
Macedonia, FYR	60	Macedonia, FYR	77	137	1,3
Sweden	0	Sweden	135	135
United Arab Emirates	0	United Arab Emirates	130	130
Belgium	1	Belgium	109	110	75,4
Ireland	31	Ireland	76	107	2,4
Slovak Republic	0	Slovak Republic	96	96
Israel		Israel	87	87
Poland	0	Poland	75	75
Spain	2	Spain	74	75	45,7
China, P.R.: Mainland	2	China, P.R.: Mainland	60	62	36,9
Latvia	0	Latvia	54	54
Czech Republic	4	Czech Republic	47	52	10,6
Cayman Islands		Cayman Islands	48	48
Albania	43	Albania	2	44	0,0
Finland	0	Finland	38	38
Turkey	14	Turkey	20	34	1,4
Belize	1	Belize	33	33	58,0
Venezuela, República Bolivariana de		Venezuela, República Bolivariana de	29	29
St. Vincent and the Grenadines		St. Vincent and the Grenadines	28	28
Panama	7	Panama	17	24	2,3
Australia		Australia	22	22
Korea, Republic of		Korea, Republic of	19	19
Malaysia		Malaysia	16	16
Norway	0	Norway	15	15
Malta	0	Malta	15	15
Angola	10	Angola		10	0,0
Ghana	9	Ghana		9	0,0

Izvor: IMF, baza podataka