Светска трговина рудама

Захваљујући Зиђин Мајнинг-у из Брестовца и Зиђин Коперу из Бора, Србија је постала рударска сила у светским размерама. По вредности извоза руда од 1,9 милијарди долара у 2022. била је на 29. месту упоредива са малољудним Тајваном, Кина, најмногољуднијом Индијом, као и са Јужном Корејом.

Светска вредност извоза руда износила је 325,6 милијарди долара у 2022, и Аустралија је са 102,4 милијарди долара била на првом месту уз удео од 31,5% у укупном. Следи Бразил са 32,4 милијарди долара (10%) и Чиле са 27,2 (8,4%) па ове три земље заједно објашњавају половину укупне светске вредности извоза руда.

Србија је имала удео 0,59% у светском извозу руда што је преко шест пута веће у односу на њен удео у светском становништву.

Када се сабере вредност извоза свих суседних земаља, она је износила 1.814 милиона долара у 2021. и 1.546 милиона у 2022. У 2021. Србија је имала само 52,1% њихове збирне вредности а у 2022. је имала већ 123,5%, то јест имала је за 23,5% већу вредност извоза руда од збирне за све земље које је окружују.

Извоза руда из Србије у 2022. био је 29 пута већи од вредности у „време жутих“ 2011. године. Тада је увоз руда био 4 пута већи од вредности извоза, а сада је извоз готово 7 пута већи од увоза! Дубоким копањем у светлу будућност!

Да ово није метеорски успон извоза Србије у пар година, већ трајна појава, доказује чињеница да је бакар обновљив извор енергије, тј. руде.

Користи од оволике вредности извоза за Србију су огромне и вишеструке.

Окрени, Боже, набоље!

У светској трговини највећу вредност (156,9 милијарди долара) и удео (49,3%) има руда гвожђа. Следи бакар са 90,5 милијарди и 28,4%, те ове две руде објашњавају 77,7% укупне трговине рудама.

Цинк (14,2 милијарде и 4,5%), драгоцени метали (11, 3,5%) и алуминијум (7,4, 2,3%) имају далеко мање вредности и уделе.

Код увоза руда, Кина учествује са 60,2%, па се слободно може рећи да се цела планета ископава како би њена индустрија радила. Следи Јапан са 8,5%, Јужна Кореја са 5,9% и Немачка са 3,3% и ове четири земље заједно учествују са 77,8% у укупном увозу руда.

Србија је на 48. месту са 278 милиона долара, и већу вредност увоза имају Бугарска и Румунија од суседних земаља.

Највећи део увоза односи се на руду гвожђа коју користи кинеска компанија ХБИС, а која је други по вредности извозник из Србије – гвожђа и челика из Смедерева.