Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Priloženi podaci u tabeli su sa portala STO i UNCTAD-a trademap. Crvenom bojom su označeni podaci koji nisu iz 2012 godine. Tako smo, na primer, ostavili podatke za Siriju iz 2010. godine, koliko da ukaže na veličinu štete od građanskih sukoba u toj zemlji. Podaci o broju stanovnika su iz baze podataka CIA-e World Factbook, a bili su nam potrebni kako bi smo izračunali prihode i rashode od putovanja po stanovniku. Podaci o prihodima i rashodima od putovanja su prikupljeni iz raznih izvora, najčešće od MMF-a, tako da ih treba uzeti sa rezervom. Mene je, recimo, začudio podatak da građani BiH troše samo 115,5 miliona evra u inostranstvu u turističke svrhe. Podaci mogu da sadrže i pranje para. Na primer, nagli rast odliva deviza iz Kine se podudara sa naglim rastom priliva u Makau, Kineskom, što može da znači da pare nisu potrošene već jednostavno iznešene u ovu zemlju. Podaci u tabelama su u hiljadama, stanovnika i evra.
Svetski prihodi od turizma su povećani za dve trećine, od 2001. do 2012. godine, sa 504 na 837 milijardi evra. Svetski rashodi na turizam su povećani za dve trećine, sa 465 na 745 milijardi evra. Međutim, po odbitku zemalja BRIC, povećani su za 40%, sa 433 na 606 milijardi evra, dok su iz ove četiri zemlje povećani 4,25 puta, sa 33 na 139 milijardi evra. Rashodi na putovanja iz Brazila povećani su sa 3,6 na 17,3 milijarde evra, iz Kine sa 15,5 na 79,3 milijarde, iz Indije sa 3,4 na 9,9 milijardi i iz Rusije sa 10,4 na 33,3 milijarde evra.
U 2012 godini najveće prihode od turizma imale su SAD (126,6 milijardi evra), dok su daleko ispod nje bili Španija (43,5), Francuska (41,8), Kina (38,9), Makao (34), Italija (32), Nemačka (29,6), Ujedinjeno Kraljevstvo (28,5), Tajland (26,2) i Hong Kong (25 milijardi evra). Ovih 10 zemalja objašnjava 51% ukupnih svetskih prihoda od turizma. Od nama bliskih zemalja, Grčka je bila na 23. mestu (10 milijardi evra) a Turska na 12 (18,5 milijardi evra). Među BJR, Hrvatska je bila na 33 mestu (6,8), Slovenija na 60. (2 milijarde evra), Srbija na 93. (0,7), Crna Gora na 98. (558 miliona evra), BiH na 104. (466 miliona), i Makedonija na 131 (183 miliona evra).
Veće prihode od turizma od milijardu evra, od stranaca, imale su 83 zemlje i teritorije, a veće rashode od milijardu 67 zemalja i teritorija.
U 2011. godini Kina je bila na trećem mestu po potrošnji turista u inostranstvu, iza SAD i Nemačke, ali je u 2012. godini izbila na prvo mesto sa potrošenih 79 milijardi evra, ispred SAD (71), Nemačke (65), UK (41), Rusije (33), Francuske (28,9), Kanade (27,4), Japana (21,6), Australije (21,4) i Italije (20,4). Ovih deset zemalja učestvovalo je sa 55% u ukupnim svetskim rashodima za putovanja. Među BJR Srbija je bila na 72. mestu (784 miliona evra), ispred Hrvatske na 74. (715), Slovenije na 75. (713), BiH na 130. (115), Makedonije na 137. (86) i Crne Gore na 157. mestu (30 miliona evra). Interesantno je da su građani Albanije potrošili 999 miliona evra na putovanja, dok su prihodovali 1.138 miliona evra, te stoje visoko u rangiranjima po glavi stanovnika.
Svetski saldo turizma je u suficitu od 91,1 milijardi evra, a to ukazuje na neregularnosti statističkog obuhvata stvarnih prihoda i potrošnje u putovanjima u inostranstvo. Najveći suficit imaju SAD (55,2 milijarde dolara), Makao (32,9), Španija (31,5), Tajland (21,4) i Turska (15,3). Grčka je na devetom mestu sa suficitom od 8,2 milijarde evra, a Hrvatska na 12. (6,1 milijarda). Sve BJR,
izuzev Srbije, imaju suficit, i to Slovenija (1,3 milijardi evra), Crna Gora (527 miliona), BiH (350 miliona), i Makedonija (97 miliona). Srbija je u deficitu od 81 milion evra. Najveći deficit u turizmu imaju Kina (40,4 milijardi evra), Nemačka (35,6), Ruska Federacija (24,6), Kanada (13,9), UK (12,5), Brazil (12,1), Japan (10,3), Norveška (9) i Iran (8,6), a prate ih Belgija, Saudijska Arabija, Kuvajt i Holandija.
Podaci o prihodima i rashodima po glavi stanovnika ukazuju nam na relativan značaj turizma po zemljama. Bolji bi, možda bili udeo u BDP-u, ili u finansiranju salda tekućeg računa, ali ovi su nam instant dostupni kada prizovemo u pomoć CIA. Ova američka informativna agencija procenjuje da na našoj planeti živi skoro 100 miliona ljudi više nego što su procene drugih statističkih institucija. Kada se podele podaci dolazimo do prosečnih prihoda od 118 evra i rashoda od 105 evra po stanovniku koji se realizuju u prekograničnim putovanjima. U vrhu liste po prihodima po stanovniku su u većini male zemlje i ostrva. Prva ozbiljnija država je Austrija na 15 mestu sa 1.788 evra prihoda po stanovniku. Hrvatska je na 19. mestu (1.525 evra per capita), Slovenija na 27 (1.007), Crna Gora na 35. (854), dok je prosečnog rangirana BiH na 92 mestu (120 evra), a ispod proseka su Srbija na 97. (97 evra) i Makedonija na 104. (88 evra).
Najviše u inostranstvu troše luksemburžani koji su okruženi sa svih strana inostranstvom udaljenim na par minuta vožnje drumskim saobraćajem (5.429 evra), a interesantno je da građani Rusije (234 evra) i SAD (225 evra) imaju sličan pokazatelj. Među BJR najviše troše u inostranstvu građani Slovenije (na 42. mestu sa 358 evra PC, ali to je logično jer im je inostranstvo sa svih strana na najviše sat vremena vožnje), zatim Hrvatske (70. mesto sa 160 evra), Srbije (79. po 108 evra u proseku), Crne Gore (112. mesto po 46 evra), Makedonije (118. po 41 evro) i Bosne i Hercegovine (130. mesto po 30 evra). Među evropskim zemljama samo još građani Rumunije troše manje od Srbije po stanovniku (65 evra), uz pomenute BJR.
