Тржиште кромпира у Србији, 2011-2022.

Србија је имала скромну вредност извоза кромпира у посматраном период, где је у 2022 (1,2 милиона евра) готово преполовљена у односу на 2011 (2,3 милиона евра). Рекордна вредност била је у 2017. када је износила 3,9 милиона евра (у Русију 1,26) а била је и преко 3 милиона у 2021 (3,3 милиона од тога 1,7 милиона у Русију).

Увоз кромпира је у посматраном периоду повећан 4,2 пута, са 11.265 тона у 2011. на 47.822 тоне у 2022. При томе је он нагло повећан у 2022, јер је у 2021. износио 22.461 тона.

Ако увозимо пасуљ Киргистанац и парадајз Албанац, кромпир слободно можемо да назовемо Француз, јер је удео Француске у увезеној количини био 58%, испред Немачке (19,1%) и Холандије (11,8%) и ове три земље објашњавају 88,9% од укупне количине увоза.

Кукуруз је у Србију увожен из 22 земље у 2022. што је доказ функционисања слободног тржишта у нашој земљи.

Вредност увоза кромпира повећана је преко три пута, са 5,4 милиона евра у 2011. на 18,4 милиона у 2022.

У посматраном периоду јединична цена увоза кромпира смањена је са 476 евра по тони у 2011. на 384 евра по тони у 2022.

Кумулативна вредност извоза била је 23,1 милиона евра, увоза 84,9 милиона па је остварен укупни дефицит од 61,9 милиона евра. Рекордна вредност дефицита од 17,1 милиона евра остварена је у 2022. У 2017. години Србија је имала суфицит од 1,1 милиона евра у трговини кромпиром.

Производња кромпира у Србији је смањена за 41,3%, са 891,5 хиљада тона у 2011. на 523,8 хиљада тона у 2022. Извоз кромпира смањен је за 68,7% (са 9,3 на 2,9 хиљада тона) док је увоз повећан 4,2 пута, па је домаће тржиште кромпира мало мање смањено (-36,4%) у односу на пад домаће производње.

Удео кромпира из увоза повећан је са 1,3% у 2011. на рекордних 8,4% у 2022.

СТО и УНКТАД
РЗС, СТО, УНКТАД и сликарско умеће аутора

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *