Home » 0 Miroslav Zdravković » Udeo stanovništva bez kade, tuša i unutrašnjeg nužnika u Evropi, rang zemalja

Udeo stanovništva bez kade, tuša i unutrašnjeg nužnika u Evropi, rang zemalja

Мотив за ово изношење (проналажење) података је читање „Тракта о нужди“ Борислава Пекића (Године које су појели скакавци, први том). Ради се двадесетак страница генијалних запажања о улози нужника у људској историји, о значају „пражњења“ народа у мање битним стварима како се не би испразниле на напредним владама, итд… Препоручујем свакоме да прочита Борислава Пекића, не само овај нужнички опус, већ било коју књигу.

Тема ме је вратила у младост, на служење ЈНА у Сплиту 1990-1991, када сам добровољно чистио заједнички клозет јер ме је фрустрирала чињеница да што сам више млатарао крпама по прозору он је био све прљавији. За нужнике, чучавце,  знао сам да је њихово чишћење мера кажњавања, па ако се пријавим добровољно изгубиће могућност да ме казне макар на овај начин. Јесу једном када је пукла цев одвода са спрата изнад, па сам чистио много више од чучавца али и ту су у неко доба ноћи морали да ме пусте да одем да спавам.

У војсци сам имао два надимка: Цврчак и Џогер. Први сам добио одмах по доласку јер сам за своје другове са битно мањим склоностима ка читању говорио као цврчак. Други сам добио због своје склоности да минирам и обесмишљавам најозбиљније састанке и теме. Био је крајње озбиљан мотивациони састанак на тему како мало од сваког од нас даје у збиру много. Ако би сви дали по 100 тадашњих динара (не сећам се тачног износа) чета би могла да купи нови ТВ или, уместо новог телевизора видео рекордер. Овде је или-или дато ради привида демократије и поделе на две групе како би се на крају већински сложили за једну могућност. Дигао сам руку са два прста, устао кад ми је допуштено да говорим и крајње озбиљно сам замолио да се уз ТВ или видео рекордер, сасвим свеједно, купе и два џогера како бих могао боље да чистим чучавце. Настао је општи смех и официра и војника, а када је престао, састанак је завршен а мени је додат, уз Цврчак и надимак Џогер. Од тада су ми се обраћали једним од тих надимака у зависности од мог расположења и њихове потребе, да ли да ме одобровоље или наљуте.

Одох ја превише далеко, али читање доживљаја Борислава Пекића из затвора, у отприлике истом узрасту, евоцира овакве успомене. Мислећи на ову нужничку тему претпоставио сам да смо у Европи при врху листе према уделу домаћинстава које није прикључено на канализациону мрежу јер нам је трећина становништва у селима, а изградња канализације у расутим насељима је потпуно неисплатива. Тај жељени податак нисам пронашао, али јесам овај из наслова о уделу становништва без каде, туша и унутрашњег нужника. Ми смо при врху листе али је ипак шест земаља, од којих нама три суседне чланице ЕУ, које имају већи удео становништва које живи у нехигијенским условима. Румунија је на првом месту и у 2009. је чак 40,4% становника ове земље живело без ова три хигијенска елемента, али су до сада смањили на 25,6% у 2018, са перспективом да ће се спустити на наш удео за двадесетак година. Следе Литванија, Бугарска, Латвија, Естонија и Мађарска пре Србије. Испод српских 3,2% следе Пољска, С.Македонија и Хрватска. С.Македонија је у 2012. имала већи удео становништва без ових хигијенских потреба али је брзо смањила удео са 6,8% на само 2%, док је и у Србији удео смањен са 4% у 2013. на 3,2% у 2017.

Основни хигијенски услови доступни свима неопходни су ради спречавања зараза и болести, да би се повећало очекивано трајање живота и из ко зна којих других разлога.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>