Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је под предметом „поверење, безбедност и приватност“ објавио податке о томе колико се штите паметни телефони по земљама чланицама ЕУ (линк ). Пошто постоје у бази и подаци за Србију, али и за коришћење паметних телефона по старосним групама, излистали смо само податке о коришћењу (не и о заштити) паметних телефона према старости корисника.
У Србији је у 2018 користило паметне телефоне 58% од укупног броја становника. Мањи удео имали су Бугарска, Румунија и БиХ, а исти као и ми Португалија. На Косову и Метохији се ови телефони користе много више него у Србији, и више од европског просека.
Употреба паметних телефона смањује се са старошћу становника, те их користи 75% становника ЕУ, али у распону између 94% узраста од 16 до 24 година до 38% узраста од 65 до 74 година. Изгледа да у Србији становништво ментално брже стари пошто је овај однос 88% према 15%. Млади нам имају упоредив удео са вршњацима у ЕУ, али нам зато старије становништво спорије усваја нове технологије. Из перспективе актуелних јавних афера са фотографијама и порукама познатих особа, нижи удео корисника паметних телефона од европског просека и није тако лош, посебно у ситуацији када заштита личности и приватности у Србији баш и није на неком високом нивоу.
Пошто нове информационе технологије напредују вртоглавом брзином, а људи су све површнији и глупљи, можда је овако низак проценат корисника паметних телефона код старијих генерација предност а не заостатак.
