Zavisnost investicione aktivnosti od spoljnog finansiranja: mesto Srbije u svetu

Да је висока стопа инвестиционе активности неопходна за високу стопу економског раста опште је познато. Она јесте неопходна, али не и довољна, јер је потребно и да су инвестиције ефикасно уложене у растуће економске секторе. Пример социјалистичког развоја Источне Европе пре пада Берлинског зида показао је да су економије стагнирале при веома високим стопама инвестиција јер су оне биле неефикасне.

У 2016, према подацима из базе УНКТАД-а, Кина је имала стопу инвестирања од 44,1%. Стопе инвестиција у Кини су изузетно високе, али се стопа раста полако смањује, јер се смањује могућност за њихово ефикасно пласирање у растуће делове економије. Већу стопу инвестиција од Кине у тој години имало је шест земаља: Бутан, Алжир, Конго, Туркменистан, Панама и Катар.

Србија је, са стопом од 20,3% била ниско рангирана, на 138 месту од 206 земаља и територија. Нижу стопу инвестиција од Србије у њеном окружењу имале су Хрватска (20,1%), Мађарска (19,8%), Бугарска (19,1%) и БиХ (16%). Хрватска, БиХ и Бугарска су у тој години имале вишу стопу раста, што значи да су инвестиције ефикасније пласиране него у Србији.

Вишу стопу инвестиција имале су: БЈР Македонија (32,6%), Црна Гора (26,1%), Румунија (25%) и Албанија (23,5%) и све оне су имале вишу стопу раста од Србије, али нису имале и већу ефикасност инвестиција, посебно не БЈР Македонија и Црна Гора, јер нису имале битно вишу стопу раста.

Country 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Albania 7,5 3,4 3,7 2,5 1,4 1,0 1,8 2,2 3,4 3,8 4,0
Bosnia and Herzegovina 5,6 -0,8 0,8 0,9 -0,7 2,4 1,2 3,1 3,2 3,0 3,2
Bulgaria 6,0 -3,6 1,3 1,9 0,0 0,9 1,3 3,6 3,9 3,6 3,6
Croatia 2,0 -7,3 -1,5 -0,3 -2,3 -0,5 -0,1 2,4 3,5 2,8 2,8
Hungary 0,9 -6,6 0,7 1,7 -1,6 2,1 4,2 3,4 2,2 4,0 4,0
Kosovo 4,5 3,6 3,3 4,4 2,8 3,4 1,2 4,1 4,1 3,7 4,0
FYR Macedonia 5,5 -0,4 3,4 2,3 -0,5 2,9 3,6 3,9 2,9 0,0 1,6
Montenegro 7,2 -5,8 2,7 3,2 -2,7 3,5 1,8 3,4 2,9 4,3 3,7
Romania 8,3 -5,9 -2,8 2,0 1,2 3,5 3,4 3,9 4,8 6,9 4,0
Serbia 5,367 -3,12 0,584 1,401 -1,02 2,572 -1,83 0,8 2,8 1,9 4,0

Извор: ММФ октобар 2018

Другу страну медаље, односа између инвестиција и економског раста, представљају извори за финансирање инвестиција. По основној макроекономској једначини салдо у спољној трговини једнак је одступању између штедње и инвестиција: суфицит у трговини значи да је домаћа штедња већа од инвестиција и обратно.

У 2016 је 81 земља и територија имала суфицит у трговини (већи износ штедње од инвестиција) док је 125 имало трговински дефицит. У приложеној табели смо израчунали степен покривености инвестиција трговинским салдом. Приложених 206 земаља и територија се налази у изразитим крајностима: 10 земаља има степен покривености инвестиција већи од 100% (то значи да је укупни ниво потрошње и инвестиција мањи од БДП-а), док 28 земаља, острва и територија има већи трговински дефицит од инвестиција (то значи да се инвестиције у потпуности покривају спољним изворима и да се и део финалне потрошње покрива из спољних извора).

Србија је у 2016 са 52,2% покривала инвестициону активност трговинским дефицитом. То значи да је од 20,3% БДП-а, колико су износиле инвестиције, 9,7% било из домаће штедње а 10,5% из спољних извора (дознака, кредита, страних инвестиција…).

Пошто је стопа домаће штедње износила 16%, то значи да је из спољних извора финансиран део инвестиционе активности (4,3% од БДП-а), а да је већи део отишао на финансирање финалне потрошње (6,3% од БДП-а).

Пошто је стопа домаће штедње износила 16%, то значи да је из спољних извора финансиран део инвестиционе активности (4,3% од БДП-а), а да је већи део отишао на финансирање финалне потрошње (6,3% од БДП-а).

Лошији однос дефицита и инвестиција од Србије имали су Албанија (71,7% из спољних извора), Црна Гора (86,1%) и Босна и Херцеговина (105,4%, дефицит већи од инвестиција), док су повољнији однос имале БЈР Македонија (45,2%) и Румунија (само 3,7% из спољних извора).

Мађарска (+51%), Бугарска (22,5%) и Хрватска (+14%) су имале трговински суфицит, што значи да је стопа домаће штедње била изнад стопе домаћих инвестиција. Све три земље су имале и мало нижу стопу инвестиција од Србије што значи да нису постојале домаће инвестиционе могућности које би довеле до веће стопе инвестиција.

Мађарска је супротан пример у односу на Србију. Њена стопа инвестиција износила је 19,8%. Трговински суфицит износио је 51% од стопе инвестиција што значи да је стопа инвестиција могла да износи 29,9% од БДП-а.

Да би Србија имала више годишње стопе раста од досадашњих потребно је да има вишу стопу инвестиција и да повећа домаћу штедњу како би смањила осетљивост економског раста од могућности за спољно финансирање домаће инвестиционе активности.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *