Звоначка бања – симбол вандалске приватизације

Господин Горан Митић је објавио књигу „Лепа, занимљива и мање позната места у Пиротском крају“ која се може бесплатно преузети (линк). До његовог портала дошао сам претражујући изворе о Звоначкој бањи (линк). Портал и књигу вреди прочитати.

Цитираћу део текста:

Sam hotel „Mir“ je gradjen u periodu od 1979. do 1983, a sa radom je počeo tek 1987. Hotel je građen sa kaskadama, na izrazito brdovitom terenu, po uzoru na poznati hotel ,,Srebrna krila“ na Floridi. Lekovita banjska voda veoma blagotvorno deluje na nervni sistem, pa je bila pravi raj za sve one koji boluju od takozvanih menadžerskih bolesti, izazvanih svakodnevnim stresom. U sklopu hotela postojao je kompletan medicinski blok sa svim potrebnim aparatima i medicinskim osobljem. Hotel je posedovao jedan zatvoreni i dva otvorena bazena sa banjskom vodom.

Vlasnik hotela, UTP „Srbija“ iz Pirota, izdalo je u zakup 2005. ovaj hotel na dve godine vlasniku jednog pirotskog preduzeća. Pod opravdanjem da želi da temeljno renovira hotel, on je 2006. praktično započeo njegovu temeljnu dekonstrukciju. Poskidao je sva vrata, prozore, demontirao radijatore i cevi od elektro, vodovodnih, grejnih i ventilacionih instalacija i sa pratećim inventarom ih kasnije prodavao kao sekundarne sirovine. On je čak sa hotela uklonio delove spoljnih zidova, porušio ograde terasa, pregradne zidove, skinuo krov… Prodao je i pumpu koja je ovaj kraj snabdevala čistom izvorskom vodom.

Шта рећи на ово?

Довољно је погледати фотографије, пратећи линк или гугл претрагом.

До бање сам дошао из правца Бабушнице и пре доласка сам био престрашен одронима који постоје на путу и надао сам се да нећу наићи на неки део пута који је потпуно уништен, без могућности да окренем ауто и да се вратим назад.

Када смо стигли, супруга је инсистирала да се попнем и направим снимке, али је и она одустала када је видела да колима до паркинга испред ове руине није могуће доћи, а никоме након ове вожње није било до пешачења узбрдо.

Након бање улази се у кањон Јерме и искуство је величанствено јер је пут пробијен кроз стене, толико су вертикалне планине поред реке. Пожељна претпоставка је да нема возила из супротног правца јер се кроз тунеле и испод стена добрим делом може проћи само са једним возилом.

Награду за овај мазохизам, вожњу од Бабушнице преко Звоначке бање до кањона, представља Манастир Свети Јован Благослов, познатији као Погановски манастир. На месту је изласка из кањона, а преко пута њега је ресторан и хотел Рос, који пружа могућност да се у овој природној оази и дуже остане.

Звоначка бања се налази на територији општине Бабушница а број становника и просечна старост становништва суседних села, у време пописа 2011, били су: Звонце (191; 50,9 година), Јасенов Дел (102; 62), Ракита (251; 51,7), Вучи Дел (80; 62,2), Берин Извор (41; 58).

Ових пет села је 1948. имало 3.089 становника, а 2011 имало је 665 становника. Судећи по њиховој просечној старости, приликом пописа у 2021 биће их мање од 400 просечне старости изнад 65 година.

Много је крајева у Србији, пограничних и у њеном централном делу, који имају овако суморне демографске податке. Ипак, овај крај издваја инвестиција по угледу на Флориду, и черупање у неконтролисаној приватизацији.

Колико је данас промашених инвестиција, по угледу на крај 70-тих прошлог века?

Надајмо се да ће се неко заинтересовати да реши проблем Звоначке бање. Макар да је рентира као локацију за снимање хорор филмова.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *