Metafizička ekonomija

Tekstovi bez reči

Država jednako sistem. Sistem je skup elemenata i nužnih uzročno-posledičnih odnosa koji određuju sistem. Efikasnost upravljana države jednaka je efikasnosti sistema upravljanja koji počiva na vladavini institucija. Institucije provode Ustav, zakone i procedure. Za kvalitetno funkcionisanje institucija nebitna su imena i prezimena. Ministarstvo je mnogo više od ministra, a opština od predsednika. Kad god sistem ne funkcioniše on otvara prostor anarhiji i improvizacijama. To je ono što dominantno determiniše sadašnje stanje u ekonomiji.

Najnovija Vladina mera za zapošljavanje radnika iz sive zone biće upamćena po dva nivoa besmisla, prvo, neće da ti nikakve značajnije efekte i drugo, biće prva ekonomska mera u kojoj nije naveden nijedan statistički podatak. Najveći deo ekonomskih mera Vlade ne prati nikakva ekonomska analitika. Baš kao kad bi nas uveravali da je smislen tekst koji nema nijednu jedinu reč. Nezloupotrebljene statističke činjenice su mrskije od istine. Jedan deo njih kada je privreda u pitanju izgleda ovako: od avgusta 2008. godine ugašeno je 130000 firmi, izgubljeno 400000 radnih mesta, 64000 preduzeća i preduzetničkih radnji je u blokadi, za 25000 preduzeća predviđen je po slovu zakona stečaj, dug privrede je 20 milijardi evra, na ime kamata bankama privreda isplaćuje više nego što iznosi platni fond realnog sektora, 31000 preduzeća je iskazalo negativan bilans završnog računa… Šta će država uraditi sa 1000 neprivatizovanih preduzeća i 700 javnih preduzeća večnih gubitnika? Slovom i brojem za 100000 vlasnika malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji preostalo je jedino da strpljivo stanu u red i sačekaju likvidaciju. Tu će se najduže čekati na red. Sa njima će nestati u naredne dve godine oko 200000 radnih mesta.

Već šest godina privrednici predlažu: reformu poreskog sistema, smanjenje crnog tržišta i sive ekonomije, reformu javnog sektora, efikasnije pravosuđe, razduživanje države prema malim i srednjim preduzećima, donošenje zakona o zanatsvu, predvidiv kurs, razvojnu banku, depolitizacija i departizaciju ekonomije, kontrolu javnih nabavki, podnošljive kamatne stope, efikasniji rad carine, naplatu poreskih obaveza za sva pravna lica, giljotinu propisa, stručniju birokratiju, poboljšanje infrastrukture…Šta je Vlada od toga ispunila?

Za sve nerealizovano Vlada je pronašla univerzalnog krivca u svetskoj ekonomskoj krizi a čudotvorni lek u našem ulasku u Evropsku Uniju. Sve teže je mrsku realnost pravdati metafizičkim iluzijama. Svi trendovi su negativni i ostaće takvi u naredne dve godine. Da bi se stanje poboljšalo mora početi da se popravlja. Privreda se neće oporaviti jer nema šta da se oporavi. Sledi dugoročna agonija u kojoj će biti ugrožena imovina pravnih lica kao i privatna imovina koja se nalazi pod hipotekom. Banke su enormnim kamatama isisale ogroman kapital preduzećima. Preostalo je da im na dobošu rasprodaju i imovinu. Privrednici su statisti u dramama koje su režirali finansijski režiseri i političke elite. Možemo li im se uopšte odupreti? Cela svetska ekonomija ušla je u metafizičku ravan. Vladajuće elite u sprezi sa finansijskim i bankarskim centrima moći prisilili su ekonomiju da izvrši samoubistvo. Zašto ne bi propali i mi jadno mali preduzetnici…