Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
На седмој пленарној седници Националнoг конвента о ЕУ, одржаној 10. јуна 2019. године, Поднет је извештај и о остваривању усаглашАвања из области ,,ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА“, ,,БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ, ВЕТЕРИНАРСКОЈ И ФИТОСАНИОТАРНОЈЈ ПОЛИТИЦИ“ И ,,РИБАРСТВУ“ – поглавља 11,12 И 13)
ЈА САМ АКТИВАН ЧЛАН МРЕЖЕ ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ ПА ВАМ ДОСТАВЉАМ НЕКЕ БИТНЕ ДЕЛОВЕ ИЗ КЊИГЕ ПРЕПОРУКА.
I Буџет за реализацију Заједничке пољопривредне политике ЕУ је веома висок и износи незнатно мање од 40 одсто укупног буџета ЕУ!
Реформа пољопривредне политике за време од 2014. до 2020. године је базирана на фундаменталним принципима:
- Реформи директних плаћања за подршку пољопривредницима и буџет за рурални развој и очуавње природе;
- Крај квота и других облика подршке тржишта;
- Већи нагласак на мерама заштите животне средине, где се до 30 одсто средстава одобрава фармерима који диверсификују производњу, укључују плодоред на својој земљи или одржавају сталне пашњаке;
Заједничка пољопривренда политика ЕУ је већ дуже време базирана на два стуба. Први стуб чине директна плаћања и тржиште интервенције, док се други стуб односи на политику руралонг развоја.
СРБИЈА ИМА ОБАВЕЗУ ДА ПРИХВАТИ И У ПОТПУНОСТИ ПРИМЕНИ ПРОПИСЕ ЕУ У ТРЕНУТКУ ПРИСТУПАЊА ЕУ!
– Што се тиче преговора у ПОГЛАВЉУ 11 – Пољопривреда и рурални развој, у извештају се констатује ДА СРБИЈА НИЈЕ ДОВОЉНО СПРЕМНА ЗА ПРЕГОВОРЕ И ДА ЋЕ ПРЕГОВОРИ БИТИ ОТВОРЕНИ ТЕК ПО ИСПУЊЕЊУ ДВА МЕРИЛА:
– Србија треба да представи Комисији ЕУ акциони план, који ће бити основ за преношење, спровођење и примену правних тековина ЕУ у области пољопривреде и руралног развоја:
– Србија треба да достави Комисији захтев за поверавање послова у вези са спровођењем буџета за ИПАРД II, у складу са одредбама Спроведене уредбе Комисије 447/2014. У овом делу се посебно касни, скоро једну деценију, а основни разлог је у имплементацији ИПАРД програма у немогућности акредитовања Агенције за плаћање;
II Годишњи извештај за ПОГЛАВЉЕ 12 КОНСТАТУЈЕ ДА СРБИЈА НИЈЕ ОСТВАРИЛА НИКАКАВ НАПРЕДАК ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ, ВЕТЕРИНАРСКЕ И ФИТОСАНИТАРНЕ ПОЛИТИКЕ У ПРЕТХОДНОМ ПЕРИОДУ;
Дакле, позива се Србија да изради свеобухватну стратегију транспозиције имплементације и спвођења у области безбедности хране, ветерианрске и фитосанитарне политике. Тако9ђе, позива се на стуштинско јачање административних капацитета у овој области, као и на конзисте4нтну примену и унапређења методе процене ризика приликом граничних инспекција. Посебно је наглашено да је Национална референтна лабораторија оторена, али још уек није акредитована како би могла да обавља контролу млека!
– Србија треба да се одреди према динацимици искорењивања класичне куге свиња!
– Треба да се усвоји Стратегија управљања отпадом животињског порекла;
– Нема напретка у усклађивању Закона о ГМО;
III ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ ЗА ПОГЛАВЉЕ 13, оцењује да је у ОБЛАСТИ РИБАРСТВА СРБИЈА ОСТВАРИЛА ОДРЕЂЕНИ НАПРЕДАК И ТО УСВАЈАЊЕМ ПРАВИЛНИКА О СЕРТИФИКАЦИЈИ ИЗЛОВА.
Констатује се да је потребно да Србија изради Акциони план којим ће се обезбедити пуна компатабилност до приступа ЕУ, а поготово о питањима организације тржишта, аквакултуре, прикупљања података и мера контроле илегалног, непријављеног и нерегулисаног риболова.
НАПОМЕНА. ПРОШЛЕ 2018. ГОДИНЕ ДОНЕТЕ СУ 63 ПРЕПОРУКЕ НАЦИОНАЛНОГ КОНВЕНТА О ЕУ. ПОНАЈВИШЕ СЕ ОДНОСИЛО НА ЗАДРУГАРСТВО И ЊЕГОВУ ОРГАНИЗАЦИЈУ У СРБИЈИ. ВЕОМА МАЛО ЈЕ УРАЂЕНО У ОВОЈ ОБЛАСТИ У ОДНОСУ НА ПРЕПОРУКЕ!
Припремио: Бранислав ГУЛАН, члан МРЕЖЕ ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ и ЧЛАН НАУЧНОГ ДРУШТВА ЕКОНОМИСТА СРБИЈЕ