IMT podelila sudbinu bivše Jugoslavije

Gašenjem Industrije mašina i traktora, posle sedamde­set godina, nestao je još jedan deo domaće industrije. U odnosu na osamdesete godine prošlog veka, Srbija danas ima svega 40 odsto nekadašnjih industrijskih kapac­iteta. IMT je krajem osamdesetih godina prošlog veka proizvodio godišnje čak 40 hiljada traktora, da bi ta brojka na kraju pala na svega šest stotina pred njegovo gašenje. Nekadašnji direktor fabrike Radoslav Radović ipak smatra da je fabrika mo­gla tržišno da posluje. On kaže da bi i danas IMT imao trzište kojem trebaju pouzdani, a jeftini traktori. “Trebalo je drastično smanjiti, izbaciti veliki broj starih mašina i preći na proizvodnju između 15.000 i 20.000 traktora. Vrlo bi lako bilo jer smo imali proverenu i dobru radnu snagu, razvijen servis i razvijenu proizvodnju rezervnih delova”, navodi Radović. Industrije mašina i traktora poseduje čak 34 hektara atraktivnog zemljišta u Bloku 63 na Novom Beogradu i devet hek­tara u Dobanovcima. Imao je IMT šanse I da opstane, ali niej mogao da zadrži lokaciju na kojoj se nalazi… Jer, puno moćnh ljudi se za nju interesuje. I to jedan od razloga njegovog nestanka…Jedna od ideja je bila i da se to zemljište proda, fab­rika preseli, i da se od tog novca vrati dug od 136 miliona evra. Od te sume, cak 87 odsto su kamate. “Mislim da nisu bili rešeni imovinsko-pravni odnosi i to jeste problem. Koliko znam, na zahtev preduzeća je pokre­nut stečaj, svi zaposleni su uzeli ot­premnine tako da će u vidu stečaja to pitanje biti rešeno u narednom peri­odu”, kaže ministar privrede Goran Knežević. Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kaže da je nivo deindustrijalizacije Srbije dramatičan u poslednje tri decenije, pri čemu je Industrija mašina i traktora podelila sudbinu bivše Jugoslavije. “IMT nije pratio svetske trendove i prosto je po prirodi stvari izbačen sa tržista. To ne može da pokrene država jer onda se vraćamo opet u državnu i plansku privredu, ali svaka država određuje strateški pravac kuda hoće da ide. Svaka država određuje uslove koje hoće da stvori investitorima, prema onome kakve investitore želi”, objašnjava Stepanovićeva. Do dol­aska neke strane kompanije koja ce prodavati traktore, poljoprivrednici­ma ostaje briga šta će oko rezervnih delova za svoje IMT traktore, od kojih je čak 95 odsto starije od 10 godina.