VREMEPLOV ISTAKNUTIH SRPSKIH AGRPOEKONOMSKIH STVARALACA

Istorija agrarnih poslenika

Knjiga prof. dr Milana R. Milanovića s naslovom ,,Srpski agrarno – ekonomski  stvaraoci“,  predstavlja prikaz 200 biografskih portreta, na 220 strana knjige, koji su rođeni u određenom periodu od oko dva poslednja stoleća, i to od polovine XVIII veka do polovine XX veka. Izdavač knjige je novosadska Matica srpska  gde je knjiga i predstavljena.

Prva stranica ove biografske zbirke posvećena je Jovanu Muškatiroviću, pravniku i književniku rođenom u Senti (Vojvodina) prvom Srbinu koji je ostavio značajne stručne radove u kojima je pisao o poljoprivredi i agrarnom tržištu, na čije delo je pažnju skrenuo veliki srpski književni istoričar Jovan Skerlić.

Pored prostorno nacionalnih i vremenskih odrednica, ključni kriterijumski aspekt je odabiranje autora prema užem naučnoim ili stručnom području za koje su vezane njihove profesionalne biografije. U tom smislu u knjizi su identifikovane tri grupacije agrarno – ekonomskih stvaralaca.

,,Prvu grupu čine akademski obrazovani agrarni ekonomisti, koji su se afirmisali kao istraživači u specijalizovanim naučnim instituima ili profesori univerziteta na katedrama i odsecima vezanim za ekonomiku poljoprvirede i agrarnu politiku, dakle prvenstveno kao analitičari problema i kreatori razvoja agroindustrijske proizvodnje i agrarnog tržišta, odnosno teoretičari agrarnog razvoblja, koji su i najbrojniji. To su, pre svega, profesori glavnih predmeta na agronomskkim odsecima poljoprivrednih fakulteta u Beogradu (od 1963. godine) i Novom Sadu kao i na katedrama agrarne ekonomije na ekonomskim fakultetima u Beogradu, Subotici, Nišu, Kraguejvcu, Podgorici, Sarajevu i Banjaluci. U ovu grupu mogu se uvrstiti i stvaraoci čije profesifonalne biografije obeležavaju rezultati istraživanja istorije agrarnog razvoja, uslova i načina života ljudi a selu, koja su obavljanaq u okviru širih antropogeografskih i etnoloških studija, kao i autorskih istraživanja u oblasti sociologije poljoprivrede i sela“, kaže prof. dr Milan R. Milanović, autor knjige.

Drugu grupu stvaralaca, koji su pored akademskih agrarnih ekonomista zaslužili mesto u ovom zborniku, čine stvaraoci drugih agronomsko – inženjerskih struka, ali prvenstveno ili samo oni koji su bili na istaknutim pozicijama, ili direktori instituta, dekani poljoprivrednih fakulteta, prorektori ili rektori univerziteta i članovi akademija  nauka.

Treću grupu prikazanih pokojnih agrarnih stvaralaca, predstavljaju agrarno ekonomski praktičari, koji formalno nisu akademski agrarni ekonomisti, ali su stvarali konkretne marterijalne vrednosti u poljoiprivrednim delatnostima.

,,Među 200 biografija, smeštenih u vremenski ,,tesnac’’ od 200 godina, učinjena su samo četiri izuzetka, a to znači da su uključene i biografije nekoliko agrarno ekonomskih stvaralaca (dve dame ii dva gospodina) koji su, za razliku od svih ostalih koji su već ranije  otplovili u ,,u onostrano tajanstvo’’, u vreme kada se privodila kraju priprema ove publikeacije, još uživali u svojim respektivnim i stvaralačkim dostojanstvenihm devedesetim godinama’’, navodi Milanović.

Za pripremu ovog biografskog zbornika na 220 strana, kao specifičnog agrarno – ekonomskog istorijskog vremeplova, korišćeni su raznovrsni i brojni izvori: knjige, časopisi, jubilarne monografije fakulteta i instituta, monografije preduzeća i ustanova, enciklopedije, objavljene biografije, prikazi života i dela istaknutih ličnosti, nekrolozi u stručnim publikacijama i listovima, personalije sačuvane ma fakultetima i institutima, podaci iz državnih službi i digitilizovanih matičnih knjiga, pa razume se, i neka lična autorova saznanja i mišljenja o nekim stvaraocima.

,,Ovde, nažalost, moram pomenuti i jednu tužnu činjenicu koja govori o nemarnom odnosu prema prošlosti i nedostatku kulture sećanja kad je u pitanju čuvanje građe o glavnim akterima i aktivnostima i razvojnim dometima nekih preduzeća i ustanova. To znači da mnoge ustanove koje još uvek postoje pod istim imenom kao nekad davno, ne čuvaju građu o ljudima koji su čitav radni vek posvetili razvoju tih ustanova. Tako, primera radi, Ministarstvo za nauku ne čuva podatke o starijim izborima naučnih istraživača u naučna zvanja. U Državnom arhivu Srbije nema ili se uopšte ne mogu pronaći sačuvane personalije o nekadašnjim istraživačima i njihovim biografijama, iako su oni čitav radni vek posvetili razvoju tih ustanova’’, dodaje Milan Milanović.

,,Istoriju svakog naroda ne stvara jednoličan život običnih ljudi, već je kreiraju velike istorije svim trajnimn prilozima, koji ulaze u tekovine nacionalne kulture i civilizacije. Pisac ove knjige je prebrao 200 srpskih agrostvaralaca koji su ključno doprineli razvoju poljoprivrede i prehrambene industrije, to jest napretku srpske agroekonomije’’, rekao je recenzent dr Mladen Mirić.

,,U najvrednijem delu publikacije ,,Srpski agrarno – ekonomski stvaraoci’’ autor je veoma koncizno prikazao osnovne biografske – bibliografske informacije za 200 znamenitih agrarnih ekonomista sa srpskih jezičkih prostora, i to po godinama rođenja od najstarijeg Jovana Muškatirovića (1743-1809) do najmlađeg Veljka Radojevića (1950-2017).’’, naveo je recenzent prof dr Miladin Ševarlić. (B.Gulan)