Home » Poreklo stanovništva » Rosići – jedna od prelomnih tačaka Seoba (Kosjerić)

Rosići – jedna od prelomnih tačaka Seoba (Kosjerić)

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010.

 

И ако по начину насељавања у равници под Козомором и маљенским Дивчибарама, поред Мионичке Реке, која тече кроз село, има доста добре земље, опет због Маљена, његових Дивчибара, које су највећим делом саставни део овог села, Росићи су чисто планинско и типско сточарско село. Дивчибаре су чисто сточарско насеље овога села и ваљевског Крчмара, на њему су закоси, сувати и испусти, каквих се може наћи на Златибору и другим већим планинама. Многе четинарске шуме овог села и Дивчибара учиниле су да се цело село одало вештини стругања, ради чега Росићани иду у аргаштину.

Како с источне стране великог маљенског серпетинског масива Козомора слазе многи поточићи и сливају се у Мионичку Реку, чине да је село наводњено и да су им и поља наводњена, те су и тамо најлепши сенокоси и паше. У целом селу да се 2-3  породице баве и земљорадњом, све су сточарске, стугарске и печалбарске.

Мионичка Ријека силаском с Дивчибара тече све до брајковачких Ридова равницом, великом мионичком котлином, где су у врху Росићи, лево Скакавци, десно Мрчићи, дубоко јужно Мионица. Росићи су по пореклу старовлашко, а и по насељавању. Збијенији су под Козомором и на малом простору, где су се неке земљорадничке породице због воћа повукле јужније под брајковачки Глоговац.

Из Росића се пело на Маљен и преко овога слазило на ваљевске стране. Истина овуда није био прави пут, овуда се ни данас не иде, али исељеницима био је овакав пут и најзгоднији и најподеснији. Њима је требао тежи пут и мање познат, да би ишли нечујно и своју стоку и спрему лакше пренели.

Росићи су данас Мала Кремна. Чини се свакоме као да је у Кремнима кад уђе у ово село, а још више изненађује кад се види да су готово све породице из Кремана. Изгледа да је ово село било етапна станица све дотле док се нису попунила ваљевска села. Тек од пре 180 година задржавају се Креманци овде и оснивају село.

Први Креманци су: Ракићи (Радушани) из Кремана, има их 11 кућа, славе св. Јована.

За њима су дошли Вујадиновићи опет из истог места, има их 8 кућа, славе св. Ђурђа.

Из ваљевског Крчмара пребегли су у ово село немирни Зелени (Трипковићи), има их 6 кућа, славе св. Јована.

Истовремено су из Шеврљуга прешли данашњи Радовановићи, има их 10 кућа, славе св. Илију.

За Вујадиновићима дошли су из Биоске Јевтовићи и ушли у село поред Ракића; има их 7 кућа, славе св. Николу.

Познији досељеници су:

Гашићи из Кремана, има их 7 кућа, славе св. Ђурђа.

Новак Шарац прешао је из Мрчића у ово село и од њега су Јездовићи 2к, славе св. Ђурђа.

Мисаиловићи су из Кремана, дошли уз Гашиће, има их 4 куће, славе св. Јована.

Недићи су из Стапара, дошли заједно са њима, има их 4 куће, славе св. Лазара.

Брадићи су из Семегљева, има их 7 кућа, славе св. Николу.

Божићи су из Заовина, има их 4 куће, славе св. Ђурђа.

Пејовићи су из Трнаве у Стапарима, има их 5 кућа, славе Мратиндан.

У Росићима је 75 домова од 12 породица.

П.С. Росићи су имали 221 становника у 1834, 424 у 1884, 611 у 1948, 316 у 2002, и 217 становника у 2011 години, у томе 3 млађих од 5 година (9 од 5 до 10), уз просечну старост од 54,1 година.

 

Tags:

Jedan komentar na Rosići – jedna od prelomnih tačaka Seoba (Kosjerić)

  1. Milica Misailović Mirković

    Raj na zemlji. Božanstveno mesto koje obožavam.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>