Робна размена САД-а у 2022.

САД су у 2022. постигле две велике економске победе у односу на Кину: (1) имале су већи раст робне размене услед самоубилачке политике Кине у борби против вируса COVID19 и (2) искористиле су раст цена енергената и санкције Русији, уз сумњиво бушење северних токова, да зараде много већи новац него од продаје вакцина против короне у 2021. години.

Раст извоза САД у 2022. био је 17,6% а Кине 6,9% те је Кина смањила разлику у вредности у своју корист са +91,6% вредности америчког извоза у 2021. на +74,2% у 2022, уместо да је повећала на преко 100% (два пута већа вредност извоза Кине од америчког).

Од 2003. само једном су САД имале повољнију динамику извоза у односу на Кину и то у 2016. када је амерички извоз (-3,5%) мање смањен од кинеског (-7,1%).

Увоз САД у 2022. повећан је за 15% а Кине само за 1,5% те је смањен однос кинеског у односу на амерички са 91,2% у 2021. на 80,5% у 2022, уместо да Кина постане по први пут највећа увозница на свету. Колико кратковида политика кинеских власти?

Од избијања кризе у Украјини 2014. Кина има неповољнију динамику увоза у односу на САД, те је у 2014. имала спорији раст увоза (САД +3,6%; Кина +0,5%), а имала је већи пад вредности увоза у 2015. (САД -3,9%; Кина -14,2%), у 2016. (-2,9%; -5,5%) и у 2019 (-1,7%; -3,2%). Ова неповољнија динамика увоза заправо значи да је Кина много више имала користи од пада цена примарних производа од САД, јер много више увози сировине у односу на амерички увоз робе широке потрошње. Свеједно, још увек није постала „мотор“ светске економије јер је још у 2013. била на 83,8% вредности увоза САД а у 2022. је пала на 80,5%.

Извоз САД у Кину повећан је само за 1,6% у 2022. што је довело до смањивања њеног удела у укупном извозу САД са 8,63% у 2021. на 7,46% у 2022.

Изгледа импресивно раст извоза САД у Холандију (+37,3%), Француску (+53,4%), Швајцарску (+56,1%), Шпанију (+62,1%), Пољску (+93,8%) и Словенију (+62,5%).

Од нама суседних земаља, извоз у Хрватску је повећан чак за 135,5% и постао је већи од вредности реализоване у Русију и у Украјину. Извоз у Хрватску вредео је 1.769 милиона долара, у Русију 1.715 а у Украјину 1.442 милиона долара.

Извоз САД је смањен у Мађарску за 1,3% и у Румунију за 4,4%.

Извоз САД у Србију повећан је за 28,3%, док је у Бугарску повећан за 54,2%, а у Албанију за 22,4% и у С. Македонију за 20,6%, док је у Црну Гору, услед мале основице у 2021, повећан 3,4 пута (са 11,9 на 40,3 милиона долара).

Интересантно је да су за САД једнако важни за извоз Украјина (1.442 милиона долара) и Хаити (1.432 милиона долара). Према подацима са Википедије (линк) Хаити се простире на само 27.750 км², има преко 10 милиона становника и једна је од најсиромашнијих земаља у свету (најсиромашнија у Латинској Америци).

Интересантно је још споменути да је извоз САД у Јерменију повећан 4,3 пута, са 44,6 на 192,9 милиона долара, и у Таџикистан 8,1 пута, са 15,2 на 123,6 милиона долара. Ово, зато што су то земље које краси унутрашња и спољна стабилност па би испитивање детаљних података свашта лепо открило.

Да би се разумео релативно велики раст извоза САД у развијене земље ЕУ пожељно је погледати податке о најважнијим производима у њему.

Ако не рачунамо неразврстане производе, највећу вредност извоза имали су нафтни деривати (135,4 милијарди долара), затим сирова нафта (117 милијарди) и природни гас на трећем месту (96,3 милијарди долара). Док је укупан извоз повећан за 17,6%, извоз нафтних деривата повећан је за 59%, сирове нафте за 68,9% и природног гаса за 41,7%. Извоз угља је повећан за 77% и постао је 18. по значају док је у 2021. био око 30. места.

Са жаљењем треба констатовати да је извоз вакцина у 2022. смањен за 1,5% након што је готово удвостручен (са 23,2 милијарде долара у 2020. на 43,9 у 2021) у претходној години. Брига за здравље људи, тако лепо исказана растом извоза вакцина у 2021. потиснута је много важнијим геополитичким сукобима и другим разлозима. Осим вакцина, међу најважнијим производима, само је још смањен извоз електронских интегрисаних кола, и њихових делова за 2,7%.

САД су повећале увоз за 15% док су из Кине повећале за само 6,6% те је смањен удео Кине у укупном увозу са 18,4% у 2021. на 17,1% у 2022.

Доналд Трамп је покренуо трговински рат са Кином те је рекордан удео ове земље био у 2017. када је износио 21,9% и у 2018. је смањен на 21,6%, и од тада је наставио да се смањује. Могло би се констатовати да је економска глобализација завршена у 2018. увођењем опсежних трговинских санкција САД за производе из Кине. Онда је дошла корона, па сукоб у Украјини, а шта ће се даље догађати констатоваћемо у наредном периоду.

Увоз САД из Русије смањен је за 50,9% или за 15,6 милијарди долара. То је надокнађено растом увоза из Саудијске Арабије за 71% или за 10 милијарди долара, из Ирака за 166,3% или за 7,5 милијарди долара и из других извозница нафте и природног гаса. Увоз из Алжира повећан је за 60,7%, из Кувајта за 93,6%, из Бахреина за 53,4%, из Гобона за 88,9% из Азербејџана за 69,3% итд.

Увоз из Србије износио је 903,6 милиона долара што је мало већа вредност од збирне из Србије без података за КиМ (701,4 милиона долара) и са Косова и Метохије (149,4 милиона долара). Осим што СТО и УНКТАД поштују суверенитет и територијални интегритет Србије остаје нејасно шта јој још придодају. Увоз из Босне и Херцеговине износио је 184,8 милиона долара и Република Српска у већини података учествује са једном трећином, али оваква размишљања нису политички коректна.

Већу вредност извоза у САД од суседних земаља имале су Мађарска, Румунија и Бугарска.