Robna razmena Srbije 2008-2016 po zemljama

Србија је једна од најнапредних земаља у свету, уколико се мери према брзини којом доставља своје подате о робној размени СТО-у. Већ је приложила најдетаљније податке о робној размени у 2016 години и у малој је групи земаља које су то учиниле, а већином су високо развијене земље.

Док ћемо се детаљима бавити током читаве 2017. године, ред је да се кратко осврнемо на основне податке.

У односу на предкризну 2008. годину Србија је повећала вредност робног извоза за 79,8% изражено у еврима, са 7,5 на 13,4 милијарди. По овом податку налази се у групи од десетак најбрже растућих економија у свету. На жалост, то не прати и раст БДП-а, јер је овај пораст започео са изузетно ниске основице, малог удела извоза у БДП-у, али и због могућности извозника да трансферишу део новостворене вредности у иностранство.

Увоз је повећан за 11,7%, са 15,5 на 17,4 милијарди евра. Дефицит је смањен са 8,1 на 4 милијарде евра а покривеност увоза извозом повећана је са 48% на 77,2%.

Првих пет земаља код извоза објашњава 47% од укупне вредности, а код увоза је исти удео 44%. Италија, Немачка и Русија се налазе међу најважнијим земљама у оба трговинска тока. Код извоза су ту још и БиХ и Румунија, а код увоза су Кина и Мађарска.

Динамика размене по земљама може се очитати из табеле, па је нећемо коментарисати. Интересантан је скок Белгије на 15 место према вредности увоза, што се може довести у везу са куповином Максија од стране Делеза. Осим што не купљен тржишни удео, белгијски трговински ланац је послужио за лакши пласман робе из своје матичне државе…