ISPLATIVOST TOVA SVINJA U SRBIJI

Tov svinja prestavlja jednu od najintezivnijih grana stočarstva (pored tova junadi i pilića). Tov svinja u Srbiji se uvek nalazio u odredjenoj meri pod uticajem nedifinisanih pravila poslovanja jer je relativno često dolazilo do tržišnih dipsoroporcija u cenama mesa i žive stoke. Sporazumom o pridruživanju Evropskoj uniji i aktulenim pregovorima o pristupanju na tržištu živih svinja i svinjskog mesa došlo do izvesnog prekomponovanja ranije definisane politike u domenu ove vrste delatnosti. Došlo do potpunog ukidanja carina na uvoz živih svinja sa tržišta EU (kraj 2014 i 2015) i konačnog ukidanja prelevmana na uvoz svinja na kraju 2016 godine.

Gde se srpsko svinjgojstvo danas nalazi? Prvo izloženo je veoma intezivnoj tržišnoj utakmici na evropskom tržištu kako u pogledu uvoza svinjskog mesa, tako i živih životinja. Drugo, klanična industrija je u veoma visokoj meri koncentrisana, tako da pet velikih klaničkih kuća i proizvodjača mesa diktiraju preko 80% tržišta, vrednog oko 580 miliona eura u Srbiji (meso i preradjevine). Naglasak je pre svega na sledećim kompanijama:

• IM Matijević
• Karneks
• Neoplanta
• AD Bačka
• IM Djurdjević

Veliki broj kompanija iz mesne industrije nije preživelo tranzcioni period jer su uglavnom u stečaju ili likvidirane. Svako veće mesto u Srbiji je imalo svoju klanicu i preradu mesa. Ukurpnjavanjem ove proizvodnje nisu mogli izdržati tržišnu utakmicu sa jedne strane a ni proces loše provatizacije sa druge.

Procesom pristupanja Evropskoj uniji na tržištu mesa i živih životinja desile su se tektnonske promene. Pre svega u domenu cena tovljenika sa jedne strane i cena mesa sa druge. Postali smo deo evropskog tržišta u režimu slobodne trgovine i ukrupnjavanja klanične industrije  cene tova su značajno smanjenje

Pre nego što se krene u detaljniju analizu kalkulacije tova svinja, nekoliko napomena o cenama i proizvodnji živih svinja u Evropi i svetu.

Ukupan izvoz živih svinja u svetu je u 2015 godini bio oko 3,5 milijarde eura. Najveći izvoznici su Holandija sa 832 miliona, Danska sa 710, Kina sa 435, Kanada sa 330, Nemačka sa 242 i Španija sa 177 miliona eura.

Izvor:trademap.org

Vrlo je bitno sa srpsku stočarsku proizvodnju analizirati cene po kilogramu tovljenika.

U svrhu ove analize u obzir će biti uzete Španija, Fransuska i Madjarska kao zemlje kojima je uvozno tržište Srbije za tovljenicima posebno naklonjeno.

Izvor: Isto

Francuska prosečno u svet izvozi tovljenike po 1,24 eura po kilogramu. Ova cena će biti posebno razmatrana u kontekstu analize kalkulacije tova u Srbiji i Hrvatskoj.

Izvor: Isto.

Gotovo indetična situacije je i kod cena izvoza tovljenih svinja iz Španije.

Izvor:Isto,

Analizirajući mesečne podatke o cenama izvoza u 2016 (do novembra) nema velikih odsutpanja od cena u odnosu na prethodnu godinu.

Osnovni pokazatelji kretanja cena tovljenika govore da su cene u 2015 značajno niže nego prethodnih godina. O razlozima ovih kretanja neophodno je uraditi detaljniju analizu koja bi bila determinisana analizom svih relevatnih  faktora koji su doveli do ovakvih tenndencija. Pažnja ove analize je usmerena na kretanje osnovnih parametara na tržištu Srbije.

Srbija je u pogledu broja svinja praktično samodovoljna zemlja. Nalazi se na 8. mestu u Evropi  po broju svinja po stanovniku i prozvodnji svinjskog mesa – 45kg po stanovniku prosečno godišnje. Statistika broja svinja prema kategorijama govori sledeće:

Statistika broja svinja prema kategorijama na dan 31.12.2015.

Izvor:RZSS, stat.serb.gov.rs

Interesantno je napomenuti da se broj svinja u Srbiji neznantno smanjio u 2016 (maj mesec) u odnosu na 2015.godinu prema istim izvorima.

Broj svinja po kategorijama  23.05.2016.

Izvor: Isto,

Ovaj podatak treba uzeti sa rezervom jer se radi o kratkom vremenskom intervalu uporedivosti podataka od pet meseci prvo, i drugo ciklus u uzgoju svinja je relativno kratak (pet ciklusa za dve godine posmatrano kroz dinamiku prašenja) tako da to može biti inerregnum u odlivu grla po osnovu klanja i obnove kroz nova prašenja. Glavni faktor je smanjenje svinja u tovu odnosno nesklad u ciklusu punjenja i pražnjenja tova. Relevantniji zaključak je moguće izvesti kada se objave podaci za 2016 godinu.

Podaci o klanju svinja:

Izvor:RZZS,

Ukupno je u Srbiji zaklano bruto mase svinja u 2015.godini 422,185 tona. U 2015 zaklane svinje su uglavnom iz domaće proizvodnje jer je uvoz živih svinja bio relativno skroman u odnosu na prethodne godine

Cene uvoza po kilogramu 2016 godine

Izvor: Isto.

U 2016. je nastavljen trend smanjenja uvoza živih svinja. Uvezeno je za 11 meseci 5,8 hiljada tona.

U poslednje dve godine  najveći deo mesa i preradjevina potiče od domaćeg uzgoja.

U  cilju izvodjenja relevantih zaključaka u narednoj tabeli će biti prezentirani podaci o izvozu svinja iz Srbije:

Izvor: UN Comtrade Statistics, trademap.org

Srbija ima veoma skroman izvoz tovljenika u to u dve susedne zemlje: Crna Gora i Bosna i Hercegovina (neznatno)

Cene izvoza tovljenika

Količina izvoza je oko 1058 tona ili ekvivalnet od oko 11 hiljada tovljenika što je takodje zanemarljiva količina

 

Kalkulacija tova svinja u Srbiji

Kalkulacija je radjena na bazi koncentrovanog tova sa utroškom siliranog zrna kukuruza u količini od 0,5 kg dnevno. Kukuruzni koncentrat je ukalkulisan po prosečnoj  ceni koncenrata za tov svinja u različitim fazama tova. Ukupna bruto marža po tovljeniku je 2942 dinara sa državnom subvencijom po grlu od 1000 dinara. Dalja pretpostavka u kalkulaciji je prosečna stopa uginuća od 3,4% odnosno 5 grla na 150 stavljenih grla u tov.

U analizi ostetljivosti pošlo se od realne cene od 160 dinarna po kilogramu utovljenog grla. To je aktuelna cena prema podacima Ministarstva poljoprivrede odnosno stručne službe koja se bavi analizom tržišta poljoprivrendih proizvoda na teritoriji Srbije. Svako pad cena značajno smanjuje bruto maržu po tovljeniku. Ukoliko bi se cena smanjila za 20% praktično tov je neisplativ i pored državne subvencije od 1000 dinara

U cilju  relevantnog izvodjenja zaključaka uradjena je komparativna analiza troškova tova u susednoj zemlji Hrvatskoj koja je u značajnoj meri u 2014 godini snabdevala klaničare u Srbiji živim svinjama, odnosno tovljenicima. Prema podacima njihove poljoprivredne stručne službe kalkulacija tova svinja je prikazana u narednim tabelama. Radi preglednijeg uporedjivanja cene u HRK su prevedene na dinare prema prosečnom kursu  od 16,6 dinara za jednu kunu.

Kalkulacija tova svinja u Hrvatskoj

Izvor:savjetovnaslužba.hr  (PVT označava ekvivalent izraza Bruto marža)

Imajući u vidu kretanje varijabilnih troškova tova i cena tovljenika u Hrvatskoj od 165 dinara,   bruto marža po grlu tovljenika je 2362 dinara bez državnih podsticaja i sa procentom uginuća od 2%  koliko je poljoprivredna stručna služba postavila kao cilj.

Podaci su dati na bazi pretpostavke  nepostojanja svog matičnog stada, odnosno tova kada bi se uložilo u nabavku tovnog materijala (prasadi  do 25kg u proseku)

Sa postojanjem matičnog zapata kalkulacija bi izgledala kao u narednoj tabeli pod uslovom da se ne nastavlja tov već da se prodaju prasad u proseku 25kg težina

Zaključak: Cene tovljenika u Srbiji su veoma slične cenama u Hrvatskoj. Definitivno konkurenicja i slobodna trgovina su dovele do izjednačavanja cena sa ključnim evropskim izvoznicima živih svinja. Postoji relativno mala odsutanja u cenama izvoza analiziranih zemalja. Definitivno nije realno očekivati znajni rast cena tovljenika u Srbiji i Hrvatskoj a da se to ne desi kao trend u ostalim zemljama. Veliki domaći kupci imaju alternativne odgovore ukoliko bi došlo do značajnijeg rasta cena u Srbiji determinisanih neskladom ponude i tražnje. Kao i kod tova junadi, gde je prihvatlljiva kalkulacija  tova od 150 jedinki u turnusu kao uslov obezbedjenja proste reprodukcije domaćinstva, kod svinja je potrebno tri turnusa godišnje od po 500- 1000 komada zavisno od broja angažovane eksterne radne snage. Takodje, kalkulacija isplativosti zavisi od toga da li domaćinstvo ima ugovorenu isporuku odredjenim klanicama, ili je pak prinudjeno da radi usitnjenu prodaju većem broju kupaca.  Ozbiljnija proizvodnja, je kao i kod junadi rezervisana za velika domaćinstva i preradjivačke sistema. Kako je Srbija zemlja usitnjenih poseda, ovaj posao je praktično isključen za veliki deo domaćinstava.  Uzgoj svinja u individualnim malim domaćinstvima se može zasnivati samo na  zadovoljenju sopostvneih potreba i prodaji ograničen broja grla kako prasadi tako i krupnijih grla. Ekstezivan način gajenja je sudbina stočarstva u Srbiji u najvećem broju domaćinstava. U daljim radovima pažnja će biti usmerena na druge oblike poljoprivredne proizvodnje. U stočarstvu kalkulacije će biti analizirane u proizvodnji mleka i tovu pilića, dok u ratarstvu pažnja će biti na analizi osnovnih ratarskih kultura.

Mora se naglasiti da je tržište tovljenika determisano potrošnjom na domaćem tržištu jer za sada izvoza nema, pre svega zbog vakcinacije protiv svinjske kuge za područje EU ili pak ograničenja u provozu svinjskog mesa preko teritorije Evropske unije za one zemlje koje ne ograničavaju uvoz iz Srbije zbog navednog razloga.