Home » Sela » Gornji Barbeš (Gadžin Han)

Gornji Barbeš (Gadžin Han)

Село Г. Барбеш налази се на ЈЗ подножју Селичевице. Видик са најистакнутијих места у селу захвата добар део Заплањског Поморавља, огранке Бабичке горе и скоро целу ЈЗ страну Суве планине. Сеоски атар је простран. Брдовито земљиште је местимично засађено виноградима и воћњацима а многе њиве, које су некада на новој крчевини давале обилан род житарица, нарочито јечма, данас су напуштене и на њима расте само ретка планинска трава која служи за пашу. Неке од њих су засађене багремом.

Ниш је најближи град селу. С њим га везују три пута али је најближи онај који се преко села Гркиње си од Марине Кутине везује са главним заплањским друмом. Овим правцем је село од града удаљено око 30км. Најближи пут од Ниша води преко планине Селичевице. Њиме се путује углавном преко лета и то обично пешице или празним колима при повратку из града…

Село је имало два турска гумна. Једно се звало Бегово гумно и налазило се на заравни изнад данашње трансформаторске кућице, а друго, Спахиско, било је на месту садашњег гробља. Старо гробље налазило се око звонаре и цркве и на неким каменовима што сада, на том месту стрче из земље, може се запазити да престављају надгробне споменике. На месту званом Родиње налазило се „Турско лојзе“ а у Кривуљи „турска њива“:

Од прикупљеног десетка у житу, сваког лета обављао се вршај на турским гумнима. Турци су, како се прича, настојали да на вршидбу дође што више младих људи и лепих женна и девојака. Сем турског пољака и других Турака дошао би тада сам спахија. Он би обично изабрао добру хладовину украј гумна, где би му се прострло да легне, а после би уз горку каву и дуван поваздан збијао шалу са рајом која се презнојавала на врућини. У седлу, с прекрштеним ногама, или изваљен на мекој постељи, с уживањем је посматрао како по неколико пари коња уз повик сељака обилази око стожера, док жене и девојке, које су поред тога морале бити лепо обучене, хитро згрћу или преврћу вилама угажену сламу на вршају.

А) Ф Ивковци.

Заснивач ф, Стојан, досељен је из Великог Крчимира око 1793г. Према казивању Гаврила Илића (рођеног 1883г) разлог досељавања је у томе што је Г. Барбеш пружао повољније услове за пољопривреду и тиме за живот.

Б) Ф Ђуринци

Заснивач ф, Ђура, досељен је из Великог Крчимира крајем 18в. Разлог досељавања је сукоб са Турцима.
Ђура је имао три сина, Петра, Јована и Стојана…

Фамилија се толико развила да данас има у селу 20к са 75ч, а ван села 16к са преко 70чл. Сви одсељени живе у Нишу, а један у Мариној Кутини. Ф је, како данашњи потомци кажу, хајдучка и ратничка. Стално су се сукобљавали са Турцима, а потом и са другим завојевачима. Дина Петровић је истакнути учесник устанка 1841г. Спаса Динић је био посланик, Петар Спасић је био кмет и председник општине у Г. Барбешу. Кмет је био и Димитрије Стојановић. Председник првог НОО у Г. Барбешу био је Влајко Спасић. Бора Васковић је био председник месног НОО у Г. Барбешу, одборник и делаегат СО Г. Хан. Спасић Слободан је директор у Аутопромету у Нишу. Из ф има много школованих који данас заузимају истакнуте положаје у разним областима живота и рада. Ф се карактерише по томе што се рађају претежно мушка деца, те је у великом успону. Слава: Св. Параскева.

В) Ф Вувинци

Ф је засновао Вукадин – Вува. Дошао је из Врања, односно из његове околине…Вувин унук Јован Стаменковић био је добровољац 1877-1878г, сарадник Дине Петровића, организатора отпора против Турака од 1835 до 1878 године не подручју Доњег Заплања…

Г) Јекина ф

Ово је староседелачка ф. Најстарији предак за кога знају је Никола…

Д) Ф Попмарковци

Ф је засновао поп Марко. Дошао је из Великог Крчимира око 1805г. Имао је пет синова: Миту, Величка, Косту, Стојиљка и Стојка…

Ф данас има у селу 7к са 28чл, а одсељених има 9к са 36ч. Највећи број одсељених живи у Нишу, али одсељених има у Београду (Милан Костић), у Француској (Костић Петроније), у САД (Ранђел Стевановић) и Сокобањи (Тихомир Костић). Поп-Марков син, Стеван, био је добровољац српске војске у ратовима 1876-78 као и Александар Костић. Учесници НОР-а су: Милутин, Владимир, Антанас, Ђорђе, Борисав, Тимотије, Драгурин (припадник Бабичког партизанског одреда), Крста, Милан и Лазар. Фамилија је дала правнике, инжињере, друштвено-политичке раднике и друге. Ово је једна од најбројнијих ф у Г. Барбешу. Славили су св. Ђорђа. Ф има и назив Котинци, али се не зна зашто. Претпоставља се да је то у вези са надимком Кота који је носио неки предак ф.

Ђ) ф Матинци

Ова ф је досељена из Великог Крчимира вероватно почетком 19в. Најстарији је предак Мата по коме се и фамилија зове…

Е) ф Кланчинци

Најстарији предак, Здравко, дошао је са Косова средином 19в… Носиоци Албанске споменице или учесници првог светског рата су: Антанас, Тома, Никола (погинуо на Церу), Петар, Милутин, Крста. Учесници НОР-а су: Милан, Светозар, Божидар, Тодор, Младен, Вукадин, Виден. Бора је активни потпуковник Југословенске армије. Слава: св. Ђорђе.

Ж) Ф. Бабарадинци

Ова фамилија је староседелачка.

З) Ф Јанкулци

Ова ф је досељена из Богојевца. Најстарији предак, Стојан имао је сина Станка, а Станко је имао Николу и Алексу. Учесници НОР-а су: Радован, Бора и други. Слав: Св. Ђорђе.

И) Ф Злокерци

Досељени су из Бердуља. Доселио се Стојиљко. Његов син Марко имао је четири сина: Милију, Благоја, Стевана и Спасу. Ф има лекара Чедомира и друге интелектуалце. Слава: Св. Никола.

Ј) Ф Митини

Досељени су са Косова. Најстарији предак, Мита имао је Костадина, а он Тодора и Стевана. Драгољуб је учесник НОР-а  и одликован је. Слава: Ђурђев дан.

К) Ф Поп-Алексини

Поп Алекса се доселио из Великог Крчимира… Ф је дала велики број ратника, а још више интелектуалаца (инжењера, професора и др).

Л) Ф Стојачинци

Најстарији предак Живко, доселио се из Лазаревог села… Ф је дала више солунаца и учесника НОР-а. Има доста одсељених, а међу њима интелектуалаца. Слава: Св. Никола.

Љ) Ф Спасинци

Ф је староседелачка. Заснивач фамилије, Спаса, имао је два сина Радосава и Илију… Ф има доста одсељених. Слава: Пејчин дан.

М) Ф Врањанци

Заснивач ф, Димитрије, доселио се из околине Врања, а имао је сина Стојанчу. Стојанчини синови су: Александар, Никола, Влајко, Стеван, Милутин. Из ове ф има доста одсељених.

Н) Ф Љољинци

Најстарији предак ф, Здравко, доселио се са Косова. Здравкови синови су Благоје и Ђорђа…

Њ) Ф Бердуљци

Досељени из Бердуља. Досељеник Станоје имао је синове Александра, Бранка и Владимира. Владимиров син је Чедомир.

О) Ф Виландричани

Стеван је дошао из Виландрице. Његови синови су: Александар и Светозар. Стеван је солунац – носилац Албанске споменице. Био је деловођа општине и народни посланик. Александров син Чедомир (учесник НОР-а) Светозар био је секретар општине. Светозареви синови су Стеван и Риста. Ф је од заснивања имала све саме интелектуалце -  службенике и истакнуте људе.

П) Ф Поповићи

Ф је засновао свештеник Јордан Поповић око 1870г. Јордан је дошао из Великог Крчимира за свештеника Горњобарбешке цркве. Јордан је имао шест синова: Антанаса, Димитрија, Ђорђа, Јована, Петра и Николу. Ф има данас у селу 2к са 9чл, а одсељено је 5к са 17чл. Носиоци Албанске споменице су Ђорђе Поповић и Димитрије Димитријевић, а у НОР-у су учествовали и Влада и Радомир Поповић. У првом светском рату погинули су Димитрије и Јован. Одсељени Никола и Антанас (Таса) живе у Нишу. Ф је дала више свештеника, учитеља, правника и једног владику. Слава св. Ђорђе.

Захваљујући евиденцији коју је водио Ранђел Јовановић из Горњег Барбеша, рођен 1894г, носилац Албанске споменице, у могућности смо да наведемо и називе других фамилија у Горњем Барбешу, и имена погинулих у току балканских ратова и првог светског рата. Укупно је погинуло 58 Горњобарбешана.

Из ф Бердуљци погинуо је на Гучеву 1914г Алекса Стевановић. Ф Бабарадинци дала је три жртве: Милутин Цветковић погинуо је на Церу, Михајло Илићи погинуо је на Церу 1914г, а Ранђел Марковић је погинуо 1914г код Вишеграда. Из ф Ивковци погинуло је десет људи: Костадин Илић погинуо је 1914г у Шумадији, Петар Тодоровић је интерниран у Бугарску и у Бургасу је умро 1917г, Спаса Живковић је интерниран и у Бургасу умро 1918г, Влајко Здравковић је убијен од Бугара код Малошишта 2.3. 1917., Стеван Живковић је интерниран и умро у Бургасу 1918., Милутин Денић је погинуо на Гучеву 1914., Станоје Живковић нестао је 1915г на путу преко Албаније, Здравко Живадиновић погинуо је 1916 на солунском фронту и Драгутин Денић је погинуо 1914 на Церу. Из ф Стојчинци погинуо је 1912г код Куманова Благоје Живковић, а Васко Димитријевић умро је у Македонији као интернирац. Стеван Несторовић, из ф Несторови погинуо је 1912г код Куманова. Ф Јоцини дала је три жртве: Цветко Денић погинуо је 1914 на Церу, исте године и на истом месту погинуо је и Јован Денић, а Душан Денић умро је у Македонији као заробљеник 1918г. Ф Вувинци такође је дала три жртве: Пејча Стаменковић је умро на Крфу 1916г, Недељко Станковић је погинуо на Гучеву 1914, а исте године и на истом месту погинуо је и Петар Станковић. Михајло Стојчић из ф Стојчинци погинуо је на Церу 1914. Из ф Ђуринци погинуло је петоро: Димитрије Спасић је погинуо код Вишеграда 1914, Радован Савић, Михајло Савић и Влајко Стојановић погинули су на Гучеву 1914, а Милан Стојановић је погинуо 1912г на путу Битољ – Куманово. Из ф Маринкови погинула су тројица: Алекса Маринковић погинуо је на Брегалници 1913 (гроб му се налази у Кочанима код касарне), Михајло Маринковић је погинуо на коти 1050 код Битоља, а Ранђел Маринковић је погинуо 1914 на Гучеву. Ф Цвештинци дала је две жртве: Петар Цветковић је умро у Бургасу 1918 као интернирац, а Јованча Цветковић је погинуо 1914 код Вишеграда. Из ф Марјановци у Бургасу, као интернирац умро је 1918 Јован Марјановић. Од г Јовановци умро је у Бургасу 1918 Ранђел Николић. Ф Попмарковци дала је пет жртава: Димитрије Поповић погинуо је 1914 на Гучеву (био је хранилац и отеран), Јован Поповић је погинуо приликом пробоја фронта у Солуну 1918, а гроб му је на Зејтилику у Солуну, Никола Величковић је погинуо 1912 између Битоља и Куманова, Алекса Костић је погинуо на Церу 1914 (био хранилац породице), Гича Јованчић је стрељан код Малошишта од Бугара 2.3.197г. Из ф Злокерци погинула су двојица: Милоја Марковић погинуо је у Албанији 1915 приликом одступања, а Живко Марковић је погиуно на Церу 1914г. Ф Коцкини дала је такође две жртве: Костадин Митић погинуо је у Албанији 1915г приликом одступања, а Стеван Митић је погинуо на Церу 1914г. Јованча Стаменковић, звани Пасуљко погинуо је у Албанији 1915. Ф Матинци дала је три жртве: Петар Динић погинуо је 1913г на Брегалници, Костадин Стојановић је погинуо 1914 на Церу, а и Глигорије Стојановић је такође погинуо на истом месту и исте године. Из ф Љољинци погинули су на Брегалници 1913 Трифун и Цветко Здравковић. Из ф Поштркуљци умрли су као интернирци у Бургасу 1918г Стојан и Станко Јованчић и Петар Китановић. Барја Барјамовић, из једине породице Рома у Г. Барбешу, погинуо је маја 1916г, код Битоља. Из ф Нецини погинуо је 1914г на Церу Тома Станковић. Из ф Попмарковци погинуо је 1914г на Церу Светозар Величковић.

П.С. Горњи Барбеш је имао 455 становника у 1879 години, 510 у 1884, 1.247 у 1948, 488 у 2002, и 407 становника у 2011 години, у томе 9 млађих од 5 година (19 од 5 до 10), уз просечну старост од 52,7 година.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>