Прилив миграната у Словенију: поводом међународног дана миграната (18.12.2020)

Под насловом „Главни разлог за прве дозволе за боравак у Словенији је запошљавање“ словеначки статистички завод (линк) је обележио Међународни дан миграната који се обележава од 2000. а поводом усвајања Међународне конвенције о заштити и правима свих радника миграната и чланова њихових породица усвојеном у скупштини УН 1990.

У 2019. је нето миграција Словеније била позитивна, прилив 16.213 лица, највише са територије бивше Југославије, док је 2.533 лица више емигрирало из Словеније у друге чланице ЕУ у односу на прилив из њих.

У односу на раније године, нето прилив миграната је нагло скочио у 2018. и он је настављен у 2019, када је стопа нето миграција била 7,8 на 1.000 становника, што Словенију сврстава на пето место у ЕУ. Последица овог високог прилива је раст становништва Словеније која је у јулу 2020. премашила 2,1 милиона становника.

Један од главних разлога миграција је налажење бољих могућности за запошљавање у циљаној земљи имиграције. Као и у многим другим европским земљама, имигрирање у Словенију је решавање специфичних недостатака на тржишту рада. Можемо видети да је ток миграција у и ван Словеније у снажној вези са економским растом и могућношћу запошљавања, јер је нето прилив био највећи у годинама високог економског раста и раста броја запослених (2008, 2018. и 2019), док је у годинама високе незапослености био веома низак или негативан (2010. и 2014).

Са 15 првих дозвола за боравак на 1.000 становника, Словенија је рангирана као четврта у ЕУ у 2019, иза Малте, Кипра и Пољске.

За имигранте из земаља ван ЕУ главни разлог за дозволу боравка у 2018. је било запослење (64,6%), затим породични разлози (26,5%) и образовање (8,4%). То је поставило Словенију далеко од просека ЕУ, где је запослење било разлог за само 40,5% првих дозвола боравка.

У 2019. је 78,5% имиграната дошло из земаља бивше Југославије, што је највећи удео од 2008. када је износио 82,7%. Највећи удео из бивше Југославије био је из БиХ (56,9%), затим из Србије (16,3%) и Косова (и Метохије – МЗ) (14,2%).

Нето миграција је била позитивна услед имиграције из бивше Југославије док је, са друге стране, више људи (7.903) емигрирало из Словеније у друге чланице ЕУ у 2019. него што је у њу имигрирало (5.370).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *