SAČUVAJMO PRIRODU PRIRODOM: Bogatstvo otpada na njivama

Posle obavljanja poljoprivrednih radova na 3,47 miliona hektara u Srbiji ostane neiskorišćeno više od 12,5 miliona tona biomase. Od toga u Vojvodini na 1,7 miliona hektara čak devet miliona tona ili 72 odsto!

Branslav GULAN

IMAMO OBAVEZU DA DECI OSTAVIMO ZEMLJU KAKVU SMO NASLEDILI. GODIŠNJE POSLE OBAVLJANJA POLJOPRIVREDNIH RADOVA U SRBIJI NA 3,47 NA MILIONA HEKTARA NA ZEMLJI OSTANE NEISKORIŠĆENO OKO 12,5 MILIONA TONA BIOMASE! OD TOGA U VOJVODINI, U KOJOIJ SE NALAZI 1,7 MILIONA HEKTARA OBRADIVIH NJIVA, OKO DEVET MILIONA TONA ILI 72 ODSTO! U BIOMASI SE NALAZI VELIKI NEISKORIŠĆENI ENERGETSKI POTENCIJAL ZA ENEERGETSKU NEZAVISNOST SRBIJE, ZA SMANJENJE EMISIJE ŠTETNIH GASOVA, KAO I UPOŠLJAVANJE VELIKOG BROJA LJUDI, ŠTO DIREKTNO ILI INDIREKTNO U NOVIM TEHNOLOGIJAMA PRIMENJENIM KROZ OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE;

• Od ovoga jedna četvrtina dobijene biomase može se koristiti za zaoravanje ili kao prostirka za proizvodnju stajnjaka u cilju povećanja plodnosti zemljišta, druga četvrtina može da se koristi za proizvodnju stočne hrane, jedna četvrtina za proizvodnju toplotne energije i poslednja četvrtina u ostale svrhe…
• Od ukpne količine biomase namenjee u toplotne svrhe 2.794 X 10/3 tona može da se uštedi ekvivaletna količina od 948,6 X 10/3 tona ekstra lakog ulja za loženje;
• Identična količina  dizel goriva troši se u celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Vojvodini na 1,7 miliona hektara!
• Energija od biomase može da se korsiti za zagrevanje objekata (plastenika, staklenika, farmi i radionica), sušenje poljoprivrednih proizvoda i za tehnološke procese finalizacije poljoprivrednih proizvoda;
• Postoje velike mogućnosti za korišćenje biomase u poljoprivredi:
• Za proizvodnju humusa (zaoravanjme);
• Stajnjakja (prostiranjem);
• Stočne hrane;
• Toplotne energije (loženjem);
• Građevinskog materijala (razne presovane ploče i kocke);
• Delova nameštaja ( ploče iverice);
• Alkohola (varenjem);
• Biogasa (anaerobnim vrenjem);
• Za proizvodnu papira i ambalaže, sredstava za čišćenje metalnih površina (poliranjem);
• Pudera i drugih kozmetičkih sredstava;
• Ukrasnih predmeta (tapiserija, slamnatih šešira…)
• I za druge svrhe…

Od ukupne proizvedene količine biomase može se za proizvodnju toplotne energije upotrebiti jedna četvrtina ukupne količine!

• BIOMASA SE NALAZI U TRI AGREGATNA STANJA, ČVRSTO, TEČNO I GASOVITO;
• BIOMASA KOJA SE DOBIJA OD DRVNOG OTPADA IZ ŠUMARSTVA I DRVNE INDUSTRIJE;
• BIOMASA KOJA SE DOBIJA  OD INDUSTRIJSKOG OTPADA I
• BIOMASA OD OSTATAKA PRILIKOM POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE, ŽETVENIH OSTATAKA. To je uglavnom tih 12,5 miliona tona;
• SASTAV BIOMASE JE ORGANSKI MATERIJAL BOGAT KISEONIKOM, SUMPOROMOM I AZOTOM;
• PELET JE JEDNA OD ALTERNATIVA ISKJORIŠĆENJA BIOMASE. PELET KAO MODERNI OBLIK ZGUSNUTE BIOMASE PREDSTAVLJA OBIMAN POTENCIJAL KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U EU;

STVARANJE NOVE DODATNE VREDNOSTI POLJOPRIVREDNICIMA I NJIHOVIM GAZDINSTVIMA, MOŽE SE OSTVARITI KROZ ZAUSTAVLJANJE SPALJIVANJA BIOMASE NA NJIVAMA, VOĆNJACIMA, VINOGRADIMA… TU SE NALAZI KLJUČ KA POSTIZANJU NE SAMO OBAVEZA SRBIJE PREMA SVETU, ŽIVOTNOJ SREDINI I SVOJIM GRAĐANIMA VEĆ I PUT KA ENERGETSKOJ NEZAVISNOSTI;

Kada se govori o biomasi u poljoprivredi onda se, pre svega, misli na biljne ostatke iz biljne, voćarske i vinogradarske proizvodnje.

Najveći problemi u realizaciji projekata iz ovih oblasti jesu normative, zakoni i propisi. Spora administracija koja utiče na vreme realiazcije investicije često je odgovor ili produži investiciono vreme koje je bilo planirano. A, poljoprivredni radovi se obavljaju u određenim vremenskim periodima godine. Žetva krajem juna i početkom jula, kukuruz se obere u oktobru… Zato što ni približno ne troši otpatke u poljoprivredni naleze se i veliki zaostaci što ne koristimo zelenu energiju. Dakle, biomasa iz žetvenih ostataka nije u dovoljnoj meri iskorišćena s obzirom na resurse koje Republika Srbija ima. Bio masa na vojvodjanskim poljima i dalje se spaljuje i ako postoje rigorozni zakoni da se to neradi, što iz agroekoloških tako i bezbednosnih uslova.

                                                                                 (Autor je analitičar i publicista)