Gašenje Tanjuga i „spoljni izvori moći“

У Дневнику 2 РТС-а 4.11.2015 године имали смо две вести:

  1. После 72 године, новинска агенција „Танјуг“ престаје да постоји. У два покушаја приватизације „Танјуг“ није нашао новог власника, па је ово епилог по Закону о информисању. Имовину преузима Дирекција за имовину, архивску грађу Архив, а 188 запослених добиће отпремнине. „Танјуг“, како тврди директорка, није оставио дугове.
  2. Министар полиције Небојша Стефановић каже за РТС да се у јавности појављују бројне афере које су врста напада на Владу и премијера Вучића због независне политике коју води… Према његовим речима, хајка против Вучићеве владе се води јер хоће да води независну политику којом жели да Србија буде снажна и самостална. „Очигледано да постоје спољни извори моћи који то не желе. Засипају нас хиперпродукцијом некаквих афера које немају чињенице“, напомиње министар полиције.

Ове две вести су веома блиске једна другој, баш колико је и бесмислен пут којим политичари воде Србију, а где препун горчине могу да напишем текст:

Srbija 2050 godine

и да сасвим изгубим вољу за бављење економијом.

Па ако „спољни извори моћи“ нападају владу, које изворе моћи има влада која гаси своју информативну агенцију?

Шта ће бити резултат продаје Телекома? Пад страних директних инвестиција из Србије у Републику Српску и Црну Гору, чији ће власник постати његов купац, затим пад профита (и пореза наплаћених у Србији), ради што бржег повраћаја уложеног новца у његову куповину, и велики број отпуштених уз више цене телекомуникационих услуга. Уколико неко мисли другачије, нека провери шта се догодило са другим приватизованим секторима (банкарством, трговином, прехрамбеном и дуванском индустријом, рударством…).

Није трагично то што влада спроводи у програму са ММФ-ом и у програму „ЕУ нема алтернативу“ политику разградње и уништења јавних ресурса и потпуног осиромашивања народа који живи у Србији (још потпуни цунами у разарању индивидуалне пољопривредне производње није прошао који ће скоро четири петине становништва претворити у гладне, па и беземљаше). Трагично је то што управо због страних медија не постоји алтернатива у том путу самоуништења. Опозиција се додворава и намеће да би била још гора од актуелне власти.

Шта је алтернатива овој ужасној безалтернативности?

  1. Донети јавну одлуку шта у Србији није на распродаји, и шта ће остати у њеном власништву (ЕПС, наменска индустрија, ПКБ, Танјуг…).
  2. Осмислити политике, реформе, од којих ће већини грађана и сељака у Србији бити боље. И применити такве политике да из ове дубоке економске, моралне, психолошке, материјалне и сваке друге депресије коначно започне опоравак.

И не много више од тога.

Подстицајна демографска политика, на пример.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *