Geopolitika stranih direktnih investicija

Велики пријатељ Србије Еди Рама изјавио је да инвестиција из Србије није добродошла у телекомуникациони сектор Албаније, без обзира на чињеницу да је албански телеком у приватном власништву.

Након филма о Џејмс Бонду снимљеног у Црној Гори Руси су откупили хиљаде викендица некада имућнијих Срба уз Јадранско море и могу их продати Албанцима, Турцима, па и црном Ђаволу, уколико зажеле и уколико нема државне регулативе да то спречи. То исто важи за све до садa уложене инвестиције у Србију.

Продаја Телекома Србија странцима значиће одрицање Србије од Републике Српске јер је захваљујући Телекому Србија она трећи по вредности инвеститор у БиХ. Ту је још на петом месту Русија, док су Аустрија, Хрватска и Словенија у функцији обнове Аустро-Угарске империје у овој несрећној и подељеној земљи. Одбрана Републике Српске не би требала да буде изговор за партијско запошљавање у јавним предузећима и државним институцијама у Србији.

Ситуација на Балкану данас веома сличи 1878. години, али и 1941, све зависи из чијег угла се посматра. Јесу створене нове државе на овој територији и испуњени су тисућлетни снови о слободи, али да ли је баш та слобода толико велика уколико се у европским интеграцијама земље одрекну највећег дела суверенитета делегирајући моћ бирократама у Бриселу? Ну, ту је Италија са проблемима у најави, па је питање који ће бити потези ове земље у идућој години и годинама пред нама. Као и Бугари, и Италијани су окретали ћурак 1915. и 1943. године.

И да не био овако, као сваки српски сељак који се разуме у светску политику, наставио да мудрујем, довољно је пажљиво погледати у списак земаља из којих су водећи инвеститори у одабраним земљама. Уколико искључимо Холандију, као очигледно рајско острво, ваља се фокусирати на Аустрију, Турску и Русију. Беч, Истамбул и Москва већ више од 300 година кроје судбину Балкана. Умешају се ту повремено Уједињено Краљевство, Француска, САД и Немачка, али више да покажу мишиће, а мање зато што овде имају економских интереса.

Да ли је случајно да је Русија важна као инвеститор у православним, а Турска у муслиманским земљама и територијама?

Пуно оваквих питања се може поставити, али и дати одговора, уколико се пажљиво посматрају подаци ММФ-а из 2016. Подаци из 2017. и ове године неће битно променити крупну слику о директним инвестиција.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *