Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda » Mesto Srbije u svetskom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, izvozu roba i usluga, po stanovniku u 2018.

Mesto Srbije u svetskom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, izvozu roba i usluga, po stanovniku u 2018.

Мотив за ову анализу била је чињеница да Чиле има извоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП) вредан 16 милијарди евра што је вредност укупног робног извоза Србије (16,3). Чиле има робни извоз који је 63,9 милијарди евра и извоз услуга од 8,6 милијарди, што при 17,9 милиона становника даје већи робни извоз по становнику, али мањи извоз услуга по становнику од Србије.

Извоз ППП по становнику Чилеа био је 892 евра у 2018, а Србије 2,8 милијарди евра, што је 402 по становнику. Овај податак о 402 евра био је мотивација да проверим извоз по становнику ППП свих земаља.

Док се листају земље уочавају се разлике у томе да ли је нека земља претежни извозник ППП, индустријских производа или других примарних производа попут сирове нафте, дијаманата или неких трећих сировина. Из тог разлога смо проширили избор података и на укупан извоз како би добили удео ППП у укупном робном извозу.

Пошто постоје специфичности земаља и у погледу извоза услуга, без овог податка остали бисмо ускраћени за пуну информацију о извозу роба и услуга. На пример, Луксембург само од банака, као централа мултинационалних финансијских компанија приходује преко 50 милијарди евра што је више него три пута веће од нашег робног извоза. Данска од саобраћаја има три пута веће приходе од хрватског туризма. Поређење српског и хрватском извоза ППП биће тема посебне анализе јер су се Хрвати изузетно брзо приближили нашем извозу ППП па треба видети разлоге: да ли је то асиметрија у узајамном пласману ових производа или нагли раст извоза Хрватске у ЕУ?

Приложени подаци пружају више материјала за размишљање него што пружају одговора о месту Србије на планети Земљи у погледу извоза ППП, робног и извоза услуга.

Србија је у 2018. години учествовала са 0,094% у светском становништву а њен удео у извозу ППП износио је 0,211% што значи да је имала за 123,5% већи удео у извозу ППП у односу на удео у светском становништву. Удео Србије у светском робном извозу износио је 0,099%, а у извозу услуга 0,122% што је утицало да са извозом од 3.146 евра по становнику буде за 10,8% изнад светског просека (2.838 евра по становнику).

Следи кратак коментар четири табеле израчунатих показатеља места Србије у светском извозу ППП, апсолутно и по становнику, роба и услуга по становнику, и удела ППП у укупном извозу роба и услуга.

Прва табела рангира земље према вредности извоза ППП. Првих 11 земаља учествује са преко 50% у укупном светском извозу. Србија је на 64. месту и три суседне земље чланице ЕУ су боље рангиране од ње. Попут Хрватске вреди испитати динамику: да ли ове земље имају бржи пораст ПП извоза од Србије. Србија има 2,25 пута већу вредност извоза од збирне вредности БиХ, С.Македоније, Албаније и Црне Горе, али извозом ППП у ове четири земље Србија ствара суфицит у размени са њима.

Друга табела рангира земље према извозу ППП по становнику. У врху су острвске земље које извозе рибу, пре Холандије, Новог Зеланда, Белгије и Данске. Овде је Србија на 62. месту и од ње су боље рангиране (пољопривредно развијеније) Мађарска, Бугарска и Хрватска.

Трећа табела рангира земље према вредности извоза робе и услуга по становнику. Србија је била под санкцијама УН и дуго је имала испод просечну вредност извоза по становнику. Сада је коначно изнад светског просека и даљи раст овог показатеља у односу на светски просек требало би да утиче на укупни ниво развијености Србије у односу на светски (мерено БДП-ом по становнику), висину зарада у Србији и на друге повољне начине. Од суседних земаља мањи извоз по становнику имају само БиХ и Албанија, док незнатно боље стоје С.Македонија и Црна Гора.

Последња табела ставља у однос извоз ППП са укупним извозом и рангира земље према овом показатељу. На светском нивоу у 2018 удео ППП износио је 6,3%. Србија је имала двоструко већи удео од просечног и у врху листе налазе се само острвске земље које извозе рибу. Од високо развијених земаља већи удео од Србије имају само Нови Зеланд на 20. месту и Исландна 47. Осим Чилеа, који је био основна мотивација у врху се налази низ Латино-америчких држава попут Парагваја, Аргентине, Еквадора, Уругваја, и мноштво неразвијених земаља Азије и Африке. Прва испод Србије од високо развијених земаља је Холандија са уделом од 12,3% ППП у укупном извозу. Од нама суседних прва је Бугарска, па С.Македонија, испред Румуније, Хрватске и Мађарске. Црна Гора је једина у последњој трећини табеле са само 2,4% ППП у укупном извозу и ту поносно стоји уз Сингапур и Чад. Мало Чад квари ту слику, као и Мали, али већ Израел и Бахами упућују на централну улогу Монтенегрина у светским финансијама и сукобима.

И тако, ово је било апсолутно и релативно лоцирање Србије у светској економији како у погледу ППП тако и укупног извоза робе и услуга и релативног значаја ППП за укупни извоз у 2018. Динамичка анализа кроз дужи период и кроз детаљну структуру извоза ППП дала би нам јаснију слику да ли Србија напредује или назадује, који су основни позитивни и негативни фактори који утичу и где су шансе које још увек нису искоришћене.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>