Poslovanje Fijata u Srbiji, par podataka

Текст је мотивисан вешћу о наставку сарадње државе и Фијата. (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:750052-Fijat-donosi-pecat)

Своје мишљење о једнократној субвенцији како би се привукла велика производна компанија сам већ споменуо у тексту пре двадесетак дана

(http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/srbija-u-svetkom-izvozu-putnickih-vozila/).

Проблем је што се није извршила једнократна субвенција већ што се не знају редови величина колико нас кошта пословање Фијата, али и других компанија, попут Ер Србије, а у односу на основну корист од њих, а то су исплаћени фондови зарада и плаћени порези у Србији. Др. Милићевић је већ имао анализу великих компанија где су плаћени доприноси на зараде нула, а да је међу њима и Фијат. Такође је писао и о одливу профита из Крагујевца кроз трансферне цене: веће увозне цене компонената од реалних, као и ниже извозне цене (таман толико високе да се региструје профит у Србији).

Овде смо приложили одабране податке из консолидованих финансијских извештаја FCA Srbija d.o.o. Kragujevac.

Шта нам подаци кажу?

Пословни приходи се сваке године смањују, у складу са смањеним пласманом једног производа који се монтира у Крагујевцу.

Продаја матичним и зависним правним лицима кретала се у распону од 91% у 2017 до 95% у 2014. То значи да се из Србије матичној компанији продаје производ по одређеној цени којом се намирују трошкови производње у Србији, а затим се у централи одлучује по којој ће се цени производ продавати на осталим тржиштима.

Приходи од субвенција, премија и донација износили су 14,3 милијарде динара, у периоду 2013-2017, док су трошкови запослених износили 15,2 милијарде динара, те је нето трошак радне снаге у Крагујевцу износио 986 милиона динара. У односу на 711 милијарди динара пословних прихода то је 0,14%! Уколико су ове године добили већи износ субвенција од државе онда Фијат радници нису коштали ни толико.

Удео зарада у пословним приходима кретао се у распону од 2,1% до 2,24%. У цени производа од, рецимо, 14.000 евра, трошкови радне снаге учествовали су са 280 евра. У овим трошковима радне снаге претпостављам да значајан део представљају и плате Италијана у пословодству које никако нису мизерних 30-40 хиљада динара.

Фирма није ни у једној години пословала са губитком, за разлику од ПКБ-а који је једва у којој то избегао, и кумулативна добит (не рачунајући 2012) износила је 8,6 милијарди динара. То је 1,2% од остварених пословних прихода.

Шта можемо очекивати од новог, десетогодишњег, уговора са Фијатом?

Након огромног раста прихода у првој или другој години пословања константан пад прихода, по угледу на прошла кретања.

Ниво субвенција довољно висок да радници не коштају ову фирму, тј. да добију веће субвенција како би увећали овај „мизерни“ профит који у Србији остварују.

П.С. Већи износ субвенција од добита значи да би без субвенција ова компанија у Србији пословала са губитком.

 

 

 

 

Jedan komentar

  1. Fiat je jedna velika prevara, trebace nam 120 godina da vratimo ulozeno… Radnici strajkuju jer ih italijani gledaju ko robove

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *