Србија у светском увозу апарата за коцкање и клађење

У свету фаустовске цивилизације коцкарнице заузимају веома високо место међу његовим храмовима. Рекао бих друго, након тржишних центара, такозваних шопинг молова. Ипак, шопинг молови су новији изум, па би то значило да су раније коцкарнице биле на првом месту. Али, ко ће да се бави тако великом филозофијом?

Подаци о увозу игара могу да буду илустративни и политички поучни.

Они се највише увозе из Аустрије, како и доликује, јер нам је Беч увек био поглед на Запад. Сад, Бугарска на другом и Немачка на трећем указују на традиционалне ратне непријатеље, са којима имамо најбоље економске односе у мирна времена.

Након рекордне вредности увоза ових апарата од 11,4 милиона евра, од како се Србија осамосталила, у 2007, а повећала је извоз за 85%, у односу на 2006, што доказује је да Црна Гора у тој заједничког држави гушила и спутавала, увоз ових производа је достигао најмању вредност од 3,9 милиона у 2010. Тај пад увоза је био опасна грешка претходне власти коју је покушала са закашњењем да исправи повећањем увоза на 5 милиона евра, али „касно Марко на Косово стиже“, власт је испуштена из руку јер није поштован њен основни принцип: хлеба и игара.

СТО и УНКТАД

Е, онда је у 2012. извршена промена власти у Србији и принципи политичког управљања су се поштовали: увоз ових производа је за само седам година повећан 6,46 пута!

Криза са увозом је наступила са овом короном јер џаба су ових модерни храмови толико напредовали када је њиховим верницима била ограничена могућност да дођу да се помоле.

Овај пад увоза у 2020. може да има слично политичко значење какво је имао након 2007. али то ћемо тек сазнати. Има се пара, па у 2021. може да се исправи грешка из претходне године.

Исто

Станем испред ових храмова када морам да чекам супругу испред продавница здраве хране или гардеробе и осматрам лица ових верника потпуно посвећених својој унутрашњој вери како журно улазе у ове објекте не обазирући се око себе. Дивим се пригушеном светлу унутра и апаратима за игру који сијају. Ал` да уђем не смем.

И док мислим и страхујем, питам се колико смо напредовали на овом цивилизацијском путу јер смо много дуго са њега били неправедно скрајнути.

Отворим податке СТО-а и радост ме обузима, „није мала, није мала…“ јер Србија је била на 26. месту у свету према вредности увоза у 2019. и само су Румунија и Бугарска од суседних земаља биле боље пласиране. Када бисмо податке о вредности увоза ставили у однос са бројем становника нашли би се међу десет најбоље пласираних, али би и даље Румунија и Бугарска биле испред Србије у тој години.

Већ подаци о паду увоза у 2020. добијају сасвим други значај: Србија је напредовала за 9 места и постала је 17. увозник у свету! Десет земаља је имало пад испод наших 26,3 милиона евра док је само Словачка имала раст увоза изнад вредности Србије.

Каква су све моћна поређења из ових података за Србију могућа?!

У односу на велику и пријатељску Немачку која је и велики инвеститор у Србију имали смо у 2012. чак 34,5 пута мању вредност. Какав је то био цивилизацијски немар и грешка? Већ у 2019. имали смо само 3 пута мању вредност што је скоро 4 пута више по становнику од моћне и пријатељске инвеститорке Немачке! А наши људи тамо иду да живе уместо да се у Србију враћају.

Црна Гора је имала упола мању вредност увоза ових апарата од Луксембурга да би у 2019. имала по први пут већу вредност. А Црногорци, ко Срби у Немачку, иду да живе у Луксембург.

Србија је повећала удео у светском увозу ових игрица са 0,16% у 2011. на 0,98% у 2019. и сигурно је премашила један проценат у 2020. То значи да имамо десет пута већи удео у светском увозу по становнику од светског просека јер нам је удео у светском становништву мањи од 0,1%.

Нешто ту не штима.

И за крај, да допунимо ову слику развојним показатељима Србије.

БДП Србије повећан је од 2008. до 2019. за 19,2%. Додата вредност коцкања и клађења повећана је за 91% а њен удео у БДП-у Србије са 0,253% на 0,405%. У односу на стваралачке, уметничке и забавне делатности коцкање и клађење је имало за 26,8% мању додату вредност у 2008. а у 2019. је имала за 22,3% већу вредност. Када се узме у обзир какве су нам уметност и забава ово је прави развојни пут у будућност.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *