Stope slučajnog davljenja i potonuća u 2016.

Ирационални страхови представљају већину страхова како у појединцу тако и у народу. Да би били рационални неопходно је и објективно сагледати могућности од нежељеног исхода, што у већини застрашујућих појава није могуће.

Становници Поморавља Велике Мораве имају велики страх од дављења у тој реци. Као дете сам слушао приче ко се и када удавио у Морави, и страшније од тих прича нисам могао да чујем. Већина сељака су непливачи, јер имају тај страх од Мораве која је пре много векова баш умела да мори, убија.

Наравно, никада на летњим распустима нисам ушао у Велику Мораву, јер би бака цркла од страха да ми се нешто догоди, а баку сам волео више од пливања. Са друговима сам (много година касније) ишао на пецање поред Рибара, иза поноћи када завршимо излазак у град, али ни тада нисмо улазили у реку, већ смо седели на обали и пили пиво до јутра.

Страх од дављења је сеоски феномен пошто нисам чуо у Јагодини да ико о томе прича.

Када је изашло саопштење Евростат-а линк подсетило ме је на детињство, младост и Мораву. Становници Србије су савршени чланови Европске уније када се ради о овом показатељу: имамо идентичну стопу просеку ЕУ, са готово идентичном разликом у сразмери мушких и женских утопљеника (3,72:1 у Србији и 3,7:1 у ЕУ).

Највећу разлику на штету мушкараца у стопама дављења имају у Норвешкој (10,8:1) и Данској (9,3:1), а Луксембуржанке се једине чешће даве од мушкараца у овој државици.