Светска производња вина у 2020. и поређење са 1889.

Када се пролази кроз општине Топола и Аранђеловац, неко би одмах упоредио овај наш устанички крај са Тосканом, због прелепих крајолика прошараних виноградима. Обнова виноградарства у овом делу Србије, у претходних двадесетак година је очигледна, али се при томе из вида губи много крупнија слика: да је цела Србија у давној прошлости изгледала као данас овај крај Шумадије и да је производња вина била много већа.

Овде смо извршили поређење података из статистика FAO за 2020. и пописа винограда из 1889. Тадашње стање биће приложено кроз четири прилога касније, а овде смо приложили податке из тадашње производње, према статистичком одељењу краљевског министарства привреде.

Подаци за 1889. који су додељени Аустрији, Мађарској и Хрватској нису упоредиви са данашњим јер су територије биле другачије: Аустрији су припадале и Чешка, Словачка, Галиција, Тирол, Далмација, Истра и Словенија; Мађарској је припадала Војводина и Ердељ а Хрватска и Славонија нису укључивале податке за Истру и Далмацију.

Производњи вина у Србији данас су припадају и подаци за Војводину, па је пад производње вина у централном делу Србије оштрији по њиховом искључивању.

У Србији је 1889. произведено 83,2 хиљаде тона вина са 43.305 хектара винограда. Филоксера је већ тада дошла из САД и изазвала је пад производње вина у Француској и брзо се проширила до Србије те је утицала да се смањи производња вина на само 12 хиљада тона у 1901.

Борба против филоксере водила се крчењем старих винограда и садњом нових на американској подлози, те је у 1908. превазиђена производња из 1889. а 85,6 хиљада тона вина.

У 2020. је у Србији произведено 27,3 хиљада тона вина, што је тачно трећина производње од пре више од 130 година!

По производњи вина у 2020. Србија се налазила на 37. месту у свету и била је упоредива са Белорусијом и Турском. Производња је веома променљива у свим земљама па је и ранг земаља колебљив.

Већу производњу вина од Србије од суседних земаља имале су Румунија, Мађарска, Бугарска, С. Македонија и Хрватска.

Када се упореди производња са 1889. све земље са познатим подацима, изузев Србије су имале раст производње вина. Он је био највећи у Румунији, али је она проширена за Ердељ након Првог светског рата.

Унутар територије Аустро-Угарске једино се са сигурношћу може тврдити да је Хрватска имала већи релативан пад производње од Србије јер је смањење 59% када се пореди тадашња територија Хрватске и Славоније (127.377 тона) и садашње Хрватске (52.500 тона) а која укључује и Истру и Далмацију. Производња садашње територије Хрватске тада била је много већа (да не процењујемо да ли је то 180 или 240 хиљада тона), па је и релативан пад био много оштрији.

У Србији је рекордна површина под виноградима била средином педесетих година двадесетог века, када је премашила 130.000 хектара да би се у трећој деценији двадесет и првог века смањила на мање од 20.000 хектара.

Рекордна производња вина била је 1982. године, када је износила 299 хиљада тона (немам податке за све 1960-те и 1970-те, па је могуће да је била и већа од овог броја). Ниво производње вина у 2020. био је за 91% мањи од рекордног, или, другачије речено, представљао је само 9% рекордне количине.