NEZAKONITOST I U ZAKONU

Pozdravljamo inicijativu da se zakonski pospeši efikasnost naplate dugovanja .  Prvo su  javna preduzeća, lokalne zajednice i državna preduzeća trebala  izmiriti zaostala dugovanja  privredi.Ne retroaktivnom primenom novog  zakona, nego aktivnom  primenom postojećih zakona.Upravo to inicijalno razduženje države  omogućilo bi  buduća razduženja privrede prema državi ali i privatnih preduzeća jednih prema drugima.

Predlogom zakona o redovnosti plaćanja  previđeno je da pravno lice koje u roku od 60 dana ne plati dugovanja  plati državi kaznu u iznosu od 5-20 % od ukupnog duga. Zašto uopšte kazna kao prihod države od duga pravnih lica?

Primerice: preduzeće A duguje preduzeću B milion dinara. Ako plaćanje ne izvrši u roku od 60 dana moralo bi platiti državi  kaznu u iznosu od 50 000 – 200 000 dinara. Kriterij po kojem bi se određivala visina kazne ostaje nepoznat. Umesto da poboljša efikasnost naplate duga država bi mu na ovaj način samo otežala otplatu  jer bi  uvećala iznos realnog duga za iznos izrečenih kazni.Potom bi bilo kažnjeno i odgovorno lice sa 50 000- 150 000 dinara. I  prihod od ove kazne bi išao u budžet. Defaktno, država povećava  dug  dužnika za iznos od 5-20% kao i za iznos zakonom predviđene kazne za odgovorno lice  od 50000-150 000 dinara.

Primer br.2: Javno ili državno  preduzeće duguje milion evra. Odgovorno lice plati kaznu  u iznosu od 50000 dinara i nastavi da duguje.  Na njega se ne odnose zakonske odredbe  da je obavezno  da plati 5-20 % od iznosa  duga.Niti će biti blokirano.Zašto? Nisu javna preduzeća, lokalne zajednice i državne ustanove izuzete od  bilo kojih  zakonima predviđenih zakonskih sankcija.Njihov pravni status pred sudom  je   potpuno  identičan pravnom statusu bilo kojeg drugog pravnog lica.

Kontraverzan je i predlog kažnjavanja odgovornog lica; nije krivo odgovorno lice zato što vlasnik pravnog lica nema sredstava da potraživanja izmiri u roku.Ako odgovorni  ne plate novčanu  kaznu završiće u zatvoru ni krivi ni dužni.

Trebalo je samo dopuniti postojeće zakonsko rešenje kojim se na zahtev poverica , na osnovu validne dokumentacije,izriče mera blokade računa dužnika do izmirenja duga poveriocu.Prigovor dužnika ne bi automatizmom vodio u parnični spor, nego bi teret dokazivanja eventualne neosnovanosti potraživanja pao na dužnika.Odlično rešenje.

Zašto zakonom od obaveze placanja u predviđenom roku osloboditi bilo koje pravno lice. U praksi će se neretko  dogoditi da najveće posledice imaju oni koji su blagovremeno izmirili svoje obaveze a njima dužnici nisu platili na vreme. Popravite zakon dok je još moguće. Inače će proći kao uredba koju posle 2 meseca niko i ne spominje.