Srpska posla

Objavljeno 16.11.2010 na ekonomiji

Postovana gospodo, izgleda da postajemo svedoci žestokog okršaja u minornoj kategoriji srpske političke scene zbog toga ovaj članak treba doživeti kao komentar bokserskog meča pero-lake kategorije. U levom uglu imamo LDP koji je zajapuren u svojoj politickoj ambicioznosti i potencijalom koji sledeći izbori imaju. Ova stranka, iako mlada i nesikusna, je beskompromisan borac u odbrani evropskih ideala a kada bi sirokim narodnim masama uspeli zagrantovati evrospki standard života kojim čelnistvo opve stranke voli da živi, lider stranke bi dobio doživotni mandat da bude čelnik zemlje i naroda.

U levom uglu je G17 stranka iscrpljena od prethodnih borbi ali veoma iskusna. Ambicije G17 su danas već mnogo manje i cilj je opstati na mestu gde se stranka sada nalazi.

Inače kombinovana popularnost ovih straaka je izrazito mala i broj hard-core pristalica teško da premašuje sastanak kućnog saveta oveće beogradske zgrade. Po svemu sudeci stranke se bore za poziciju king-maker-a u sledećoj vladi, pošto jedna od njih će sigurno biti članica buduće vlade kao što je gotovo izvesno da obe sigurno neće. Zbog brutalnosti predstojeće borbe javno mnenje i mediji su fascinirani, i zbog toga se u javnim medijima posvecuje ogromna količina paznje ovim strankama koja je totalno disproporcionalan njihovoj popularnosti. Narodne mase se nadaju dobroj makljazi, da i jedni i drugi dobiju dobre batine a bez očitog dobitnika posto malo ko uzima ove stranke kao ozbiljne a mnogi kao iritirajuce i trivijalne.

Mada ovo gore zvuči kao uvod u satiru možda ipak daje poprilično dobar opis realnosti. U okršaju koji ce po svemu sudeći biti pun niskih udaraca posebno je bitno osigurati da i pokoja dobra ideja ne dobije prljav udarac u procesima pokusaja diskreditovanja političkog oponenta.

Jedan od primera niskog udarca je komentar Nataše Mićić (Link) da od inicijative za preseljene državnih institucija profitira samo G17, a što najkraće rečeno nije tačno, a ideja ne samo da je odlična, nego i neophodna.

Ja zaista nisam upućen koliko lider G17 Mladjan Dinkic  pokušava da  monopolizuje ovu ideju, a ako čini problem to je ova monopolizacija, a ne ideja per se što bi potpredsednica LDP trebala da prepozna. Inače, čisto radi informacije, ideja o decentralizaciji nije originalna Dinkićeva, a ja sam je prvi put kod nas primetio na stranicama Ekonomija.org.

Inače mi uopšte ne pokušavamo da zaštitimo primat nad idejom pošto je praksa decentralizacije državne administracije u više navrata uspešno primjenjivana na zapadu. Naprimer, bivša britanska premijerka Margaret Tačer je ovu ideju videla kao neophodni stimulans krajevima Britanije koji su bili desetkovani zbog zatvaranja rudnika i outsorsovanjem industrijske proizvodnje izvan granica Britanije.

U našim uslovima argument za raseljene administracije je očit i logičan. Dodatno dohodak pri nižim prihodima stvara daleko više ekonomskog podsticaja nego dodatni dohodak pri većim prihodima. Potpredsednica LDP-a, koliko znam, nije ekonomista tako da joj se neupućenost može i oprostiti (mada nema opravdanja da se ne pita nekoga ko je stručniji u oblasti) a čitava ideja se bazira na čistom makroekonomskom konceptu marginalne korisnosti (utility).

Osim ovoga Srbija ima problem da relativno govoreći Beograd je prevelik, preskup, prenaseljen, a zbog cene renti teško da ima ekonomske logike locirati čitavu ekonomsku administraciju u glavnom gradu.

Populacija Beograda je već neko vreme nadmašila postojecu infrastrukturu a potencijalno “pucanje” infrastrukture bi moglo lako biti u evrima više desetinski ili stotinski milionski skupo. Raseljenje administracije bi dugoročnije olakšalo pritisak na Beograd, smanjilo populaciju grada i smanjilo potrebu da se putuje za Beograd radi sređivanja raznoraznih administrativnih poslova.

Mnogi delovi državne administracije jednostavno moraju ostati u Beogradu, ali svi oni delovi za koje nije neophodno da budu u glavnom gradu trebaju biti premešteni.

Mićićkina opaska o lošoj infrastrukturi koja otežava dolazak u Uzice je u stvari dodatni argument za delokaciju državnih institucija iz Beograda, jer skreće pažnju na stanje infrastrukture izvan Beograda. Ako Srbija želi da ima razvijenu i uspešnu provinciju onda gap u infrastrukturi između raznih krajeva Srbije mora da se umanji, odnosno stanje infrastrukture ne bi smeo biti razlog zbog koga će mnogi krajevi Srbije ostati populacijski opustošeni.

Vreme kada su putevi, aerodromi, pruge, bazeni o kojima Mićićka govori dolazili u provinciju kao socijalno-društvena rešenja je proslo, a u današnje vreme svi ovi su prateća pojava za krajeve gde se ostvaruje dohodak i kreira vrednost. Razmeštanje administracije je korak koji stimuliše ove procese i ako se ulazi u politički boks meč onda u konkretnom slučaju takmac nije ideja već pokušaj njene monopolizacije (ako ovoga ima).

12 komentara

  1. Politicke stranke u predizbornoj kampanji pokusavaju da nadju „temu“ na kojoj ce graditi marketinsku poziciju za izbore. Nista od toga sto oni pricaju i predlazu u kampanji, njih ne zanima kao ideja, niti imaju ikakve planove da to i ostvare. Dakle, Dinkic je malo putovao po Srbiji i za razliku od drugih „naculjio usi“. Mene brine ono sto je on cuo. Cuo je da gradjani pocinju iskreno da zaziru i mrze Beograd. To je nazalost istina. Srbija je trenutno u situaciji da bi svaka „mahala“ iskreno zelela da se odcepi od Beograda. I na zalost svi su u pravu. Beograd ima ubedljivo najvisi standard koji uglavnom pociva na deljenju i trosenju para koje se zajme, a koje ce vracati citava Srbija. Koncentraciija svih trutova olicenih u administraciji i agencijama je u Bg, kao i vecina ako ne i sva sedista velikih JP te monopolista iz raznih oblasti. Ne mora obican covek da bude veliki ekonomista da bi ovo primetio, a obzirom da se ne naziru preko potrebne promene u ovoj oblasti, ljudi pocinju da zaziru i iskreno mrze Beograd, to jest ono sto on olicava. Dinkic pokusava da eksploatise ovo stanje stvari i nema sumnje da ce „zaraditi“ izvesan broj glasova na tome, medjutim hoce li to biti dovoljno za cenzus, kao i hoce li kasnije iskreno raditi na ostvarenju te ideje (ako im se pruzi prilika) to su sasvim druga pitanja.

  2. Obe partije su partije drzavnih sluzbenika, s tom razlikom sto LDP finansiraju, pored domacih, i strani poreski obveznici, tako da tu nema nikakve borbe. Bore se dve grupacije istih iskljucivo radi licne koristi, samo sto imaju razlicite ciljne grupe, pa im je i retorika razlicita. Donekle je ralika i u starosnoj dobi, u G17 su nesto stariji drzavni sluzbenici, a u LDP-u ima vise onih koji tek to treba da postanu.

  3. Decentralizacija drzavnih organa je OK, ako sve mozete zavrsiti postom putem kol-cenra ili internetom. Ako treba da putujete u neki zabaceni grad, to nema smisla. U UK poreske uprave za reon Londona su na primer u Shefild-u. Ali sve se zavrsava postom, koja je 100% pouzdana i predvidljiva. Deo HomeOffice-a je premesten u jedno mesto slicno Pancevu i jos jedno slicno Jagodini. Tamo mora da se putuje za pojedine papire sto mi se ni tamo nije svidjalo.
    Od lokacije administracije mnogo je vaznije da sistem funkcionise i da bude jeftin i lak za upotrebu. Sto znaci upotrebu IT gde je god moguce. To niko nije predlozio kao program vec se raspravljaju u kom ce selu da bude kancelarija. Znaci sve po starom, samo na drugi nacin.

  4. Kada dodju izbori sva sredstva su dozvoljena cak i cepanje drzave. Opstina u Sangaju ima 8,4mil stanovnika, Srbija 7,1mil. Da mozda ne funkcionisemo ili se razvijamo brze od Sangaja?
    Sada moram da se slozim sa Miletom sve te price o regionalizaciji, autonomiji, vecem ovlascenju opstina, ne sluze razvoju drzave, ustedama ili nedaj boze efikasnijoj administraciji, ne one sluze da se uhlebi sto veci broj partijskih kadrova. Ovde je na delu stara politika „zavadi pa vladaj“. Da je narod malo pametniji da vidi gde je problem i da trazi ukidanje, autonomije, regiona, bar 2/3 opstina, samo na ustedi na administraciji i dupliranim agencijama, naravno i na provizijama resili bi pitanje budzetskog deficita.

  5. Ako se malo progleda spisak narodnih poslanika koji su kandidovale razne – i opozicione i pozicione -stranke,videćete da je među prvih 30-tak imena oko 80% iz Beograda.Podkrade se tu i poneko ime ponekog zaslužnog (finansijski)člana, ili ponekog ko nije, zbog danonoćnog rada u interesu građana, stigao da promeni ličnu kartu.
    Znači da će u novom sazivu većina poslanika (BEZ OBZIRA NA STRANKU) da bude iz prestonog grada.Oni će najbolje da umeju da se staraju o interesima celokupnog ostatka našeg naroda, i o svim ostalim krajevima.
    Samo, da se posle ne iznenađuju ti isti političari kad im se počnu da pojavljuju razni pokreti za autonomijama ili secesijama.Verovali ili ne ima ljudi -čak i pismenih -i van Beograda.
    A što se tiče visprene Mićićke-neka ponekad pogleda silne fabrike pored autoputa i koridor koje zvrje prazne-nisu putevi presudni za ulaganje.

  6. E da, jedan stari clanak sa “pokojne” ekonomija.org, sad ponovo postaje aktuelan.
    Veliko je zlo, ovo o cemu Boki prica, disparitet izmedju Beograda I Srbije sa svim tenzijama I nerazumjevanja medjusobnih pozicija koje ono sa sobom nosi. Neproporcionalni rast Beograda u odnosu na srpku provinciju nije unikatna pojava vec je “urbanizacije populacije” sa rastucim disparitetima u standardu, bogatstvu, infrastrukturi, profesionalnom profile populacije… izmedju jakih urbanih sredina I provincija globalni trend koji se intenzivira. Jedna npr Indija, moze jedino da ime nesto nalik na zapadne standarde i kvalitetu zivota u gradovima kao sto su Kalkuta, Bombaj, Delhi dok su neke provincije Indije maltene takve kao da se putuje u neku prosolst I krajeve koje su tehnoloska dostignuca samo letemicno dotakla.
    Boki, inace nije u pravu kad misli da su u pravu ovi zto mrze Beograd I da bi im bilo bolje bez Beograda. Vjerovatno, Beogradu manje trebaju provincije Srbije nego Beograd treba provincijama, ali poenta je da bez jakiih provincijalnih dijelova Srbije, Beograd nikad nece doseci ambicije da postane grad kakvim bi zelio da bude I kakvim se sam Beograd uostalom cesto neosnovano vidi. Dakle bez briznog vodjenam brige o provincijama Beograd nikad nece zadovoljiti svoju ambiciju a Beograd ovih zadnjih godina, barem po meni, je trebao biti daleko brizniji.
    Boki je djelimicno u pravu kad kaze da razlog za veci standard Beograda je djelimicno krediti koji se uzimaju od koje Beograd ima najvise koristi a svi ce ih vracati, medjutim ovo je minorniji razlog. Cinjenica je da kao urbana sredina Beograd je regionalno hajde da kazem “velesila” I kao takav ima koncentraciju znanja, koncentraciju ljudi, koncentraciju trzista, solidnu infrastrukturu, itd itd, a sve su to velike komperativne prednosti koje determinisu standard zivota grada. Veliki biznizi akd dodju u Srbiju ce se uglavnom locirati u Beogradu ili zbog trzista ili zbog relativno dostupne kompetentne radne snage I za provincije Srbije je jako dobro da BG ima taj kapacitet da privlaci ove strane biznise.
    Gospodin Peric kaze, citiram: “ decentralizacija drzavnih organa ok ako sve mozete zavrsiti putem kol centra ili internetom. Ako treba putovati u neki zabacen grad to nema smisla”. Hmmm! Slazem se da ove stvari ne bi trebale biti u “zabacenim” gradovima, ali bi trebale biti u gradovima koji su regionalni centri. Ako ovi regionalni centri postaju takvi da se mogu okarakterisati kao “zabaceni” onda su to vec zvona za alarm, a koja su kod nas totalno ingnorisana.

    Sto se tice Dinkica, on je nista vise jedan od onih politickih manipulatora koji zloupotrebljavaju ovo temu na pogresan nacin samo radi toga da bi nekako nagura potrebnu cifru biraca da bi nekako nagurao broj biraca da udje u parlament. Pri tome bespotrebno stvara tenziju izmedju provincije I Beograda u stvarima gdje ove tenzije ne bi trebalo biti.
    Svijet ide ka tome da ce u buducnosti mozde nekih 100-njak gradova globalno, “biti odgovorno” za 90% globalnog gdp-a. Beograd nije kalibar grada koji moze uci na ovu listu ali je za Srbiju jako potrebno da on tezi ka tome. Medjutim Beograd ne moze ica ka tome bez provincijskih diejlova koji su na ekonomski solidnim nogama.

  7. Sasa, zaboravljas da je potpuno drugacija distribucija novca u kapitalizmu i socijalizmu, koji vlada u Srbiji. Ovakav kakav je, Beograd nikome ne treba. Uzmimo samo jedan podatak. Ako je u drzavnom aparatu pre 15 godina bilo zaposleno 15.000 ljudi, a danas 39.000, 99 posto tog viska, tih parazita zivi u Beogradu. Beograd bi trebalo da bude motor zamajac Srbije, a sada je kugla oko noge koji je vuce na dno.

  8. Mile, ne zaboravljam, ali to je problem sa politickim i ekonomskim sistemom u Srbiji a tom problemu sa te strane treba i prilaziti. Sada nakon izbora bice brutalna sjeca javnog sektora i to je neizbjezno bez obzira koja opcija pobijedila na izborima. Medjutim kada smo prije par godina razgovarali na ovu temu na Ekonomiji (a i vi ste bili participant u diskusiji) ideja je bila da djelovi drzavne sluzbe, za koje nije neophodno da su locirani u BG, budu izmjesteni u manje razvijene krajeve Srbije. Par hiljada ljudi koji su na drzavnim jaslama bi bili kakav takav stimulans takvim krajevima.

  9. Moram da podvucem jos jednom da ne bih bio krivo shvacen. Dakle ljudi pocinju da mrze ono sto Beograd olicava. Miroslav je po nesto davao o regionalnom BDP, ali, ako je centrala EPS u BG, da li to znaci da se tamo nesto stvara? Ne gospodo, u Beograd se slivaju sve ekoloske takse, svi porezi, svi krediti,… i svi se nemilice trose kroz razne agencije, birokratiju…. Nadalje zbog prisutnog velikog trzista normalno je da je sva „uvoznicka masinerija“ koncentrisana u BG. Univerzitetski centar, takoreci jedini u centralnoj Srbiji. Sve „direkcije“ su u BG. I naravno sve najvece „pare“ i „brandfoloveri“ (kod nas se kaze mide) su u BG. Ali hoce li mi neko jasno odgovoriti, makar odokativnom procenom, kolika se nova vrednost srvara u Bg. Mene uopste ne zanima koliki se BDP stvara u Bg jer taj podatak nista ne znaci. On ima smisla u zemljama koje imaju hiperprodukciju, u Srbiji to je apsolutno nevazno. Dakle u Bg zivi cetvrtina stanovnistva. Spreman sam da se kladim da ta cetvrtina ne pravi vise od 5% novostvorene vrednosti, a trosi (to imate kroz razne pokazatelje) 50% ukupne Srpske potrosnje. Treba li jos koji komentar ili je svima jasno zasto provincija zazire od onoga sto beograd (sa malim slovom b) olicava. Zasto je tako neverovatno da bi svi zeleli da se separisu od takve nemani koja prozdire citavu Srbiju i na kraju ce pojesti i samu sebe. Dinkic samo vesto koristi stanje stvari koje apsolutno postoji, i koje nije on proizveo ni na koji nacin. Jednostavno to je „vetar“ koji duva Srbijom a Dinkic je samo razapeo jedro. Mene plasi da ce produbljivanjem krize i „vetar“ da se pojaca i bojim se da ne preraste u neku oluju. Iskreno se nadam da ce se na izborima promeniti dosadasnja vlast jer mi se cini da ova apsolutno nema snage, mogucnosti i hrabrosti za neophodne rezove, a da ce sledeca vlada imati dovoljno razuma i snage da najneophodnije hitno sprovede.

  10. Sasa, to sigurno nije bila moja ideja. Ja sam ko zna od kada za brutalnu secu drzavnih cinovnika. Jedino sto se zalazem za decentralizaciju beogradskog univerziteta, sto bi bilo od blagodeti za zemlju. Iskreno, ja ne verujem, cak sam siguran da posle izbora nikakve sece u drzavnom sektoru nece biti. Spreman sam i da se kladim. Gurace se ovako kao do sada sve do potpunog bankrota, pa tek onda ce mozda, naglasavam – mozda, nekome pasti na pamet da nesto menja.

  11. Ako pobedi DS dajem 2 posto sanse za rezanje broja drzavnih cinovnika, ako pobedi SNS, dajem nesto vece sanse – 7 posto.

  12. Mileja sam za oboje. Sjecu i iselejne iz BG svega sto nije neophodno da bude u BG. Zbog cega da neko ko ionako jako malo pa jos neefikasno radi, radi odnosno ne radi iz kancelarije cija godisnja najamnina je nekih €200 po kvadratnom metru godisnje, kad isto tako moze ne raditi u Vladicinom Hanu iz ureda cija je najamnina €20 godisnje po kv. metru.
    Ako nije neophodno nemA razloga da je u BG.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *